Zaprljala sam san
crnom čipkom
izresanom po krajevima
glođale me nesanice od tebe
uvlačio nespokoj u dah.
drmala razočarenja.
Ustala sam na oba stopala
guram sve pred sobom
i tebe svetinjo moga srca
i tebe ću u vilajet
neke sve u meni gori
umre i puca.
Odgovarala sam
na sva tvoja pitanja
bisernom vodom
ko izvor čista.
Više te neću .
Radije umrijeću.
Nosio me zanos
vrelina ispod zategnute kože
gubio mi se ponos
za šaku slatkiša
koji su se topili
čim padne kiša.
Ne postojm ja ni u mislima tvojim
ni na trepavicama
treptaje da brojim.
Nisam ja tvoga htijenja nivo.
Gdje bih ja mogla u tebi
svoju ljubav ostaviti
sve je prepuno
za mene tu nema mjesta.
Izgurao si me
dok sam se verala
uz svaku tvoju pruženu nadu.
Cvjetala i venula sam
dani su odmicali.
Ja se hranila čekanjem
zaboravljena od tebe.
Neko me je istopio
u tvojoj glavi.
Čežnju.
Strast.
Moj lik.
Zalud sam ti pod korake
sterala svoju avliju
poglede
zelenu travu
zabludom sam bila obljubljena.
Ostalo mi je samo
ono beharenje
u goloj šumi
ali stala sam na svoje oči
ti si se promjenio
ja ostala ista
I više te ne čekam
Neću.
Neka sam ne željena.
Neka sam zaboravljena.
23.2.2019.
Gračanica
