fbpx
spot_img

Živko Vlahović: Srpska književnost je priznata u Francuskoj

Živko Vlahović je rođen u Parizu 1995. godine. Diplomirao je na osnovnim studijama slavistike na univerzitetu Sorbona, gdje je završio master iz francuske lingvistike, a trenutno je student master studija iz prevođenja.

Prevodilaštvom se bavi od svoje 21. godine. Sa kolegama sa univerziteta preveo je knjigu Duška Radovića “Ženski razgovori”, pet epizoda serije Jasmina Durakovića “Dobrodošli u Orient Express”, novele Nafije Sarajlić u izdanju “Les presses universitaires du Midi”, a među njegovim samostalnim prevodima izdvajaju se roman Aleksandra Gatalice “Sonata za lošeg čoveka” u izdanju NON LIEU, i “Euripidova smrt” istog autora.

Živko Vlahović je 2020. godine osnovao udruženje SLAVITUDE koje se takođe bavi izdavaštvom, a u ovoj godini objaviće regionalni zbornik “Nova BHCS poezija” na francuskom jeziku, kao i zbirku pjesama Vladane Perlić “Isus među dojkama” i roman Muharema Bazdulja “Koncert”. Cilj ove izdavačke kuće je objavljivanje prevoda sa svih slovenskih jezika.


Rođen si u Francuskoj. Odlučio si da promovišeš mlade umetnike iz Srbije na Sorboni. Možeš li reći nešto više o festivalu i zborniku koji priređuješ?

Sajam slavistike je događaj koji promoviše ne samo mlade umetnike iz Srbije, nego pre svega slovensku kulturu i to na više načina. Preko književnosti, kinematografije i slikarstva… Sad naravno, književnost je moja oblast, a srpsko-hrvatski moj maternji jezik. Tako sam odlučio da napravim taj regionalni zbornik, znao sam da će se on svideti pre svega našim mladim pesnicima, a i bio sam siguran da će se svideti francuskim izdavačima. Zamislite, odjednom nudite antologiju jednom izdavaču, a kad su mladi pisci u pitanju, skoro su svi izdavači otvoreni za saradnju.

To je i rizik naravno, da nije, svaki prevodilac bi samo napravio spisak najboljih mladih pisaca i preveo ih.

Koje su razlike između studijskog programa u Francuskoj i u Srbiji?

O Srbiji ne mogu mnogo da kažem, jer nisam upoznat s našim sistemom.

U Francuskoj je specifičan, ovde volimo sve da problematizujemo. Naročito kad smo završili srednju književnu (jezički smer je ekvivalent u Srbiji).

Sećam se moje profesorke lingvistike, ona je bila iz Italije i njoj je bilo nelogično što se u Francuskoj matematičarima daje odgovor odmah na početku i samo se očekuje od njih da objasne kako se dolazi do tog rezultata, u Italiji se očekuje samo rezultat. I jedan moj drug je imao prelep odgovor, « to je poenta gospođo, Žan Klod Van Dam je jednog dana na televiziji rekao, zbog čega 1+1 = 2, zašto ne bi bilo 1+1 = 11 ? E pa zato mi objašnjavimo kako se dolazi do rezultata koji nam se daje… »

 

Kao prevodilac, susrećeš se sa različitim književnim stilovima. U kom stilu se mladi književnici najčešće izražavaju?

Ono što sam ja primetio je da se velika većina mladih književnika bavi pesništvom. Ja mislim da to verovatno rade, jer su pesme ubitačne, lakše ćete poslati neku poruku kad napišete pesmu i veće su šanse da će vas neko primetiti.

A i preko pesme prenosite emocije i po meni, mnogo jače, skoro sam citao Tina Dezelića i mene su njegove pesme pogodile. Skoro sam isto pročitao pesmu jedne mlade pesnikinje, zove se Andrea Peruničić, ne znam ni da li smem reći da je pesnikinja, neka bude da piše, ali tu devojku nije zanimalo da pokazuje to što piše. Sad je htela, pokazala mi je i to je bilo fenomenalno, ma nemam reči da opišem taj talenat. Da li bih pročitao njen rad da je bio roman, nisam siguran. Ali zato što mi je poslala predivnu pesmu, ja mogu sad reći da ću joj pročitati i roman kad ga bude napisala.

Mnogi veliki pisci su se prvo bavili pesništvom, to je stvarno odlično rešenje za početak književne karijere, mada vi možete da budete samo pesnik, da ostanete u tom smeru i napravite ogromne stvari.

 

Koji stil ti poštuješ i da li postoji nešto što zameraš ili možda želiš da pohvališ što se tiče pisanja?

Ne postoji stil koji poštujem, jednostavno čitam knjigu i ako mi se dopada, dopada mi se. Zanimljivo je što sam ja navikao na klasiku i sad kad se bavim prevođenjem, naročito prevođenjem mladih pesnika, upoznajem neke nove stilove, rima nema, sve je to novo za mene, ali mi se u suštini mnogo dopada, ovako ih ne bih prevodio. Moram da izdvojim Moniku Herceg, nju obožavam, svaki njen drugi stih moze da postane citat koji ce ostati u istoriji knjizevnosti.

Međutim, postoje neke teme, koje su po meni iscrpljene poput rata devedesetih. i ja takve knjige ne mogu da čitam.

Sarađivao si sa priznatim autorima. Koja saradnja za tebe kao prevodioca je značajna?

Izdvojio bih dve saradnje: pre svega onu sa Aleksandrom Gatalicom, jer je on mene prihvatio kao mladog prevodioca i početnika, a već je bio više puta objavljen u Francuskoj. To nikad neću zaboraviti, jednostavno ga volim, pored njega sam mnogo naučio i dalje učim mnogo, mogu reći da je to moj prijatelj.

Onda bih izdvojio i poslednjeg autora s kojim sam počeo da sarađujem skoro, zove se Filip Grbić. To je tipičan autor kojeg želi jedan prevodilac ; roman ”Prelest” mu je fenomenalan, a sa Filipom je hemija bila dobra od starta. Mislim da je to tek pocetak jedne lepe saradnje.

Kako francuska publika prihvata srpsku književnost?

Naša klasika je popularna u Francuskoj. Što se toga tiče, mnogi su čuli o nama, a danas, samo stručnjaci znaju o našoj savremenoj književnosti. Moj cilj je da to promenim.

Ovako uopšte, naša savremena književnost je odlična, Gatalicin ”Veliki rat” je stvarno lepo prošao u Francuskoj, o njemu se dosta pisalo, čak ga i nazivali čovek-orkestar.

Problem nije publika, vec izdavači. Profit je na prvom mestu, a naša književnost se ne prodaje najbolje. Postoje izdavači koji je objavljuju, ali je tiraž uvek skroman i ti izdavači ne zanimaju prevodioce koji žive od prevođenja. Ja ne živim od toga, pa mogu da im nudim svoje prevode.

 

Kakvi su planovi što se novih projekata tiče?

Skoro sam završio prevod jednog Gatalicinog romana, u pitanju je ”Euripidova smrt”, nadam se da će biti objavljena do kraja 2021.
Trenutno prevodim ” Prelest”, od Filipa Grbića, koji će krajem 2021. godine biti objavljen u izdanju izdavačke kuće Belleville.

Prevod regionalnog zbornika je u toku i on će nadam se biti objavljen do kraja 2021.

Onda ću videti da li cu dodati još jednog autora u svoj repertoar ili ne.

Artkum
Artkum
Artkum je nastao iz dve značajne reči. ART- umetnost i KUM- što bi značilo kumovati umetnosti. Osnivač - Suzana Rudić. Stranica objavljuje dela mladih autora iz Srbije i inostranstva.