U ovo moje oko čežnjivo,
Toliko ima nedostajanja.
Zamišljam te, ljubim,
Sramežljivo.
Žmureći, kao da
Dete sanja.
Lepa si. Vidim te.
Oko te stvara.
Mada daleka, prozračna, laka.
Volim, a sena uporno vara
U starom telu
Tužnog dečaka.
Ponoć je. Traješ
Pod srpom Lune.
O, srce ludo smiri snove.
To što mi kaplju ljubavi daješ,
To moje žedne oči pune
Dovoljno tebe
Kad smrt prizove.
Tode Nikoletić: Nedostajanje
