Mračno je.
Idem ka zračku sunca
koji se probija kroz polomljeni crep.
Lelujam
gazeći po uspomenama.
Paučina se lepi za lice
lepljiva
kao tvoji dodiri.
♣
U nozdrvama
osećam
prašinu.
Golica me kao i ti
i tera me da
kinem
i kažem:
„Istina!
Još uvek te volim!“
