U sobi gde spvetlost pada,
kao prašina po ivicama stola –
Ostao je trag prstiju koji verovaše
da će lepotom isceliti svet.
Po štafelaju jezde ptice,
a u kristalnim jutrima –
oblaci spojiše nebo s morem
da se prerano ne otvori.
Stihovi bez buke udišu
čežnju između zidova.
Nežnost u devojačkoj sobi –
ostavlja nedovršenost.
Rekao si da ne brišem započeto,
jer u nesavršenosti sam najtačnija,
kao tračak svetlosti iz pukotina jutra
u mojoj devojačkoj sobi – čekaću te.
