Zaželim često da se vratim
U svoj svet
U kome ne postoji šarenilo perli
Koje se prelivaju pod
Odblescima laži
Ispod zatamnjenih stakala
Pognute glave
Želim da koračam
Prema svojoj tami
U kojoj se nalazi
Svetlo sakupljeno
U jednoj čaši
Rasuto postaje
Tišina ravnoteže
Koja se uspostavlja
Razotkrivanjem
U tom svetu ljudi su retkost
Navrati ponekad misao
zaustavljena u akordu harmonike
I tad uspavankom budim
Noćobdiju u sebi
I kroz šapat kazujem
Da još uvek samoću
svoje tišine najviše volim
http://zoricatijanicpoezijamisli.blogspot.rs/
