Vreme me vuče
u mračni bezdan
da ovrmeni
bezvremenost misli
i odnese sa sobom
u vir pogubnosti
kao davljenik hvatam se za oblake
i pružam ruke da dotaknem Nebo
koje mi otresa zvezde u grlo
guši me
peče
sagorevam
u divljem plamenu
sopstvenih ideja
a moj pepeo
odnosi vetar
u zvezdana kola
i nove sfere
što se viore
nad glavama
koje krvnički
seče vreme.
