Isto je biti mrav i cvet
I ptica što spava u gnezdu,
Raširi krila, pođi na let
Pronađi svoju čarobnu zvezdu.
Svako je ima u sebi skritu
Da sjaji iznutra ko svitac mali,
Ona je možda bulka u žitu,
Ona se samo dobrotom pali.
Ako je nađeš na krilu laste
Osvetli svemir da bukne noću,
Ljubav na njoj može da raste,
ali joj reci: Želim i Hoću!
Tada će na tvoju zvezdu od zlata,
Kao po nekoj bakinoj priči,
Kucnuti neko na tajna vrata
Ko ti u svemu potpuno liči.
Zato je uporno i uvek traži,
I voli da joj ne zgasne sjaj,
A kad je nađeš nežno joj kaži:
Volim te, a zatim srce joj daj.
Isto je biti slon i miš,
I zvezda slobodna dovek,
Kad iznutra sasvim zasvetliš,
Tek tada možeš biti čovek.
