15. Jula 2019. | 22:42
Početna / Strip / 40 godina Strip zabavnika (1)…

40 godina Strip zabavnika (1)…

…Veliki, mali, obnovljeni… Strip zabavnik!

Naš doživljaj proticanja vremena zavisi od više faktora, najviše, čini se, od uzrasta u kojem taj protok doživljavamo. Ali, ima nešto i u ispunjenosti proteklog vremena događajima, njihovim značajem, kao i u trajnom vezivanju za događaje koji nam se čini bliskim uprkos decenijama koje su nakon njih protekle. Nesumnjivo je da nas događaji u detinjstvu obeležavaju, da ih detaljno pamtimo, jer su impresije koje su izazivali bile jake i nemaskirane drugim, tekućim događajima, kao što je to slučaj u odraslom dobu. Stoga ne čudi što se čovek u četrdesetim ili pedesetim, šezdesetim godinama ne seća gde je pre pet godina bio na letovanju, ali se tačno može setiti kioska u kojem je prvi put ugledao Kekec, Crtane romane, Strip zabavnik

…Da, Strip zabavnik, o njemu je ovde reč. Nekome ko je bukvalno uz njega odrastao i još uvek jasno pamti gotovo svaku naslovnu stranicu, deluje nestvarno da je od pojave ove strip-revije prošlo 40 godina. Šta se sve smestilo u te protekle četiri decenije, svi ti silni ratovi, neuspele revolucije, selidbe, mnogo lepih i poneki tužan događaj. Stotine poznanika, desetine prijatelja, hiljade pročitanih knjiga i stripova. I da, deluje još nestvarnije kad se protok vremena okrene u suprotnom smeru – da je manje godina prošlo od vremena kada su izlazili Mika Miš i svi ti predratni stripovi do pojave Strip zabavnika, nego od momenta kada se revija prvi put pojavila na kioscima do danas.

Strip zabavnik – nije to bila ni najbolja, ni najčitanija strip-revija u Jugoslaviji, niti je bila najdugovečnija, niti najuticajnija. Čini se da se ni po čemu nije posebno izdvajala. Ipak, teško da će se pronaći i jedan ljubitelj stripa koji nije zavoleo barem neki od brojnih stripova koji su objavljivani u Strip zabavniku.

A kako je sve počelo?

Iako je tokom 19. veka štampa na srpskom jeziku u Vojvodini bila veoma razvijena (setimo se i da su prvi stripovi na srpskom jeziku objavljeni upravo u novosadskim satiričnim listovima), stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izdavačka delatnost u Vojvodini gotovo da zamire, ustupajući mesto beogradskoj štampi (izuzetak čine listovi na mađarskom i nemačkom jeziku). No, već početkom Drugog svetskog rata u Novom Sadu Svetozar Marković Toza, Branko Bajić i Nikola Petrović pokreću list Slobodna Vojvodina. Krajem rata urednik lista biće i književnik Jovan Popović, koji će svega nekoliko meseci nakon napuštanja Slobodne Vojvodine u Borbi objaviti svoj čuveni (negativni) tekst o stripu. Nakon rata je Slobodna Vojvodina izlazila na srpskom i mađarskom jeziku, a srpska verzija promeniće 1953. ime u Dnevnik. Isto ime nosiće i izdavačka kuća koja će tokom narednih decenija, sem Dnevnika, objavljivati na desetine novina i časopisa na pet jezika, imati značajnu izdavačku delatnost knjiga, štampariju koja će raditi bez prestanka, snažnu distributersku mrežu, uključujući kioske širom Vojvodine. Već tokom pedesetih godina prošlog veka i u dnevnom listu, a i u specijalizovanim časopisima, Panorama, Panaroma strip, Mikijeve novine i Veseli svet objavljivani su stripovi. Paraleno sa ovim, pokreće se i edicija pisanih romana X-100, koju najviše pamtimo po romanima o Lunu kralju ponoći i njegovom autoru Frederiku Eštonu, odnosno Mitru Miloševiću, novosadskom književniku i novinaru Dnevnika. Stasavši u urednika, Milošević će 1968. godine pokrenuti dve najpopularnije edicije stripa u Jugoslaviji – Zlatnu seriju i Lunov magnus strip. Međutim, svega šest godina nakon toga Milošević odlazi u penziju, a nasleđuje ga Dušan Stanojev. No, posebno značajnu ulogu igra Sreten Drašković, prvo novinar Veselog sveta, a zatim urednikZlatne serije Lunovog magnus stripa. Sem njih dvojice, značajnu ulogu za strip u Dnevniku imao je i Vlada Dubravčić. Pod Draškovićevim uredništvom 1974. pojavljuje se još jedno Dnevnikovo izdanje – Zlatni kliker. Tokom te i naredne godine u ovom časopisu mozaičnog tipa, pored raznih priloga objavljuje se i strip, uz značajno mesto dodeljeno domaćem stripu. Koncepcija prisutna u Zlatnom klikeru biće nastavljena, u nešto izmenjenom obliku, četiri godine kasnije, u Strip zabavniku (u međuvremenu će još biti pokrenuta i kratkotrajna serija Pan strip).

Iako su okosnicu Dnevnikove izdavačke politike stripa činili stripovi izdavačke kuće Serđo Boneli, ipak se tokom prvih deset godina u Lunovom magnus stripu i Zlatnoj seriji pojavljuje čitav niz uglavnom kraćih stripova drugih izdavača kako iz Italije, tako i iz Francuske, Velike Britanije, SAD, Mađarske… U isto vreme, gotovo svaka od konkurentskih izdavačkih kuća objavljuje neku strip-reviju – Forum objavljuje Stripoteku, Dečje novine Eks almanah, a takođe i školske listove – Dečje novineKekec, Male novine… Dakle,dostupnost velikog broja stripova širokog spektra kroz razvijene poslovne odnose sa stranim izdavačima, gašenje Pan stripa, veliki finansijski uspeh postignut albumom sa sličicama Otpisani, koji je stvorio sigurnu finansijsku bazu, kao i pritisak konkurencije bili su verovatno neki od razloga za pokretanje Strip zabavnika, a iste godine i školskog lista Neven, u kojem će strip takođe imati značajno mesto.

Prvi broj Strip zabavnika pojaviće se na kioscima u sredu, drugog maja 1979. godine. Po koncepciji je ličio na srodne časopise koji su u to vreme izlazili u Francuskoj (npr. Pif gadget) i, kako je to već naznačeno u samom nazivu, bio je to časopis zabavnog karaktera, sa značajnom količinom stripa, ali ipak i sa brojnim drugim rubrikama za koje se pretpostavljalo da će privući pažnju mladih čitalaca. Edicija će potrajati nešto manje od šest godina i tokom tog perioda biće objavljeno ukupno 125 brojeva, koji su po pravilu izlazili svake druge srede, odnosno dva puta mesečno. Poslednji broj biće objavljen početkom 1985. godine, da bi, nakon nekoliko meseci – 15. maja, revija bila ponovo pokrenuta kao Novi strip zabavnik, koji će izlaziti do 1. avgusta 1988. godine (ukupno 74 broja). Osam godina kasnije pokušaće se sa obnovom revije (Strip zabavnik – nova serija), ali će izaći samo pet brojeva. Na taj način ukupno su izašla 203 broja Strip zabavnika, koji je, sa svoje dve obnove, pretekao i Stripoteku Politikin zabavnik, koji su bili obnavljani jednom. U narednim nastavcima osvrnućemo se prvo na tri „generacije“ Strip zabavnika, a zatim i na stripove koji su u njima izlazili.

Prva „generacija“ Strip zabavnika, poznatog još i kao „veliki“ Strip zabavnik, izlazila je u formatu A4, prvo sa tankim, glatkim koricama, a od 64. broja sa tvrđim, mat koricama. Sve do 15. broja broj strana je iznosio 64, da bi od 16. broja bio povećan za četiri strane. Prvih 29 brojeva imali su cenu 12 dinara, da bi ona od broja 30 bila povećana na 15 dinara, od broja 45 do broja 96 cena je bila 25 dinara, zatim je do 112 broja bila 30 dinara, sa brojem 113 je poskupela na 45 dinara, a sa brojem 124 i na 80 dinara. Čitav period izlaženja Strip zabavnika poklopio se sa periodom „stabilitacije“ u Jugoslaviji, destimulisanja uvoza i posledične nestašice roto-hartije, ali i stalnog rasta cena kako hartije, tako i filmova i ostalog materijala potrebnog za štampu. Dva su upečatljiva indikatora značaja ovog problema: kontinuirani pad broja strana svesaka Lunovog magnus stripa i Zlatne serije tokom 1970-ih godina (sa oko 200 na ispod 100) i činjenica da je za objavljivanje 24 knjige Dnevnikove edicije Otkriće sveta u stripu bilo potrebno 11 godina!

U prvih 13 brojeva Strip zabavnika u impresumu su navedeni samo Dušan Stanojev (glavni i odgovorni urednik OOUR – osnovne organizacije udruženog rada, tj. Redakcije zabavnih izdanja) i Sreten Drašković (odgovorni urednik), uz Oskara Štefana kao tehničkog urednika (od 15. broja menja ga Dušan Dimitrov). Za uređivanje časopisa bio je zadužen „uređivački kolegijum“. Uskoro će se u impresumu naći i ime direktora NIŠRO Dnevnik Vitomira Sudarskog, a od 14. broja Miodrag Vujović je naveden kao urednik izdanja. Stanojeva će od 79. broja zameniti Vladimir Stevanov, a Dimitrova njegova supruga Borislavka od broja 115 (Dušan će ostati odgovoran za dizajn naslovne strane), od kada se kao sekretarica redakcije navodi Olgica Kulišić. Nešto ranije, od 95. broja, redakcija dobija i svog lektora – Radojku Popovski, koja od samo početka sarađuje sa listom kao novinar.

U prvom broju uredništvo se obraća čitaocima sledećim rečima:
„Dragi čitaoci, znamo da ste bili nestrpljivi, ali strpljenje se isplatilo, i evo, konačno, pred vama je prvi broj Strip zabavnika. Ljubitelji stripa će u svakom broju imati dva kompletna stripa, sa novim junacima. Jedan je Rahan, znatiželjni i neustrašivi mladić iz praistorije. Drugi je doktor Žistis, savremeni mladi lekar, koji u samoodbrani, bez oružja, koristi samo karate, džudo i svoju inteligenciju. Uzgred, žistis na francuskom znači pravda. Za starije čitaoce stripova možda je interesantno reći da je crtač Rahana Šere, jedan od najpoznatijih crtača Francuske, a Dr Žistisa Karlo Marčelo, takođe jedan od najboljih francuskih crtača. Uostalom, oba stripa su pred vama, pa procenite. Oni koji vole promene, uz pomoć veštih pera naših reportera, moći će da putuju po celom svetu, i to u koloru. Za čitaoce sa detektivskim nervom rezervisali smo prostor za priču. Umesto sposobnosti američkih ili francuskih detektiva, upoznaćete pronicljivost i reflekse jugoslovenskih obaveštajaca. Borilački sportovi su takođe dobili svoje mesto, posebno karate i džudo, za koje se mladi sve više interesuju. A za one koji i ležu i ustaju sa melodijama i ritmovima svojih omiljenih sastava i pevača rezervisali smo cele dve strane u koloru, i još, pride, mini poster u svakom broju. I, na kraju, Strip zabavnik će donositi i zanimljivosti i enigmu, a često će vas i zasmejavati svojim izborom humorističkih priloga. Ako nam budete pisali šta da izbacimo, a šta da ubacimo u naš novi list, onda ćete svake druge srede imati u rukama Strip zabavnik po svojoj želji. Zato ćemo za vašu poštu rezervisati poseban stubac i najbolje ideje koje se mogu ostvariti – objaviti u Strip zabavniku. Ne zaboravite: svake druge srede novi broj Strip zabavnika.
A u jednom od narednih brojeva, u odgovoru jednom od čitalaca, navodi se da je „Strip zabavnik pokrenut na inicijativ čitalaca – ljubitelja stripova veliki formata“.

Dakle, već od prvog broja bilo je jasno kakva će biti koncepcija revije, ali i još jedna velika prednost u odnosu na konkurenciju – živa komunikacija redakcije sa čitaocima, koja će se ostvarivati tokom narednih godina kako kroz pisma čitalaca, sprovođenje anketa, podsticanje osnivanja klubova čitalaca, nagradne igre, postere koje čitaoci biraju, kutak za kolekcionare, savete za mlade strip-scenariste… Štaviše, Strip zabavnik je bio blisko povezan sa ostalim Dnevnikovim strip izdanjima – najviše, naravno, sa Lunovim magnus stripom i Zlatnom serijom, ali i sa njihovim vanrednim i specijalnim izdanjima i upravo komunikacija sa čitaocima određivala je u značajnoj meri sadržaj ovih, ali i specijalnih brojeva Strip zabavnika.

Tokom skoro šest godina na stranicama Strip zabavnika objavljeno je blizu 70 različitih stripova, najviše onih italijanskih i francuskih autora i izdavača, nešto manje američkih i britanskih i najmanje španskih. Značajno mesto zauzimao je domaći strip. Međutim, samo 15 stripova je objavljeno u više od 10 brojeva.

Strip zabavnik se najviše pamti po stripovima u Rahanu i doktoru Žistisu. Ipak, najčešće prisutan strip bio je Porodica KremenkoHezeltona i Armstronga, zastupljen u 102 broja, ispred Rahana Lekuroa i Šerea, zastupljenog u 76 brojeva. Na trećem mestu je strip Rile i Gile (63) Ala Smita (i kasnije Brizakera), pa slede Doktor Žistis (58) Olivijea i Marčela, Kućno pozorište Marika i Šebija (35), Veliki Blekitalijanskih autora, ali i Obradovića i Kerca (27),Ibanjezovi  Zriki Švargla i Šule Globus (19), Izvidnik Rod (16) Peternelja, Gart (najviše Elgara, Alarda i Ezburija), Svea (najviše Kamarote i Kvinta) i Sezarov Piki Pingo sa po 14, Doživljaji Roka i Rola Grekija i Fuska i Kamenko Ivice Mitrovića sa po 13, itd.

Tokom svog postojanja Strip zabavnik je prolazio kroz nekoliko faza. Početnu fazu, koja otprilike traje godinu dana, označava prevashodna vezanost za Doktora Žistisa i Rahana, koji čine okosnicu svakog broja, uz još poneki kraći strip i neizbežne Porodice Kremenko. Časopis je klasičnog zabavnog karaktera, sa značajnim mestom posvećenim putopisima (Vladimir Rakić, Radivoj Kovačević, Vera Vučkovački, Bruno Profaca), rubrikom Muzičke vibracije, koju uređuje Dragan Gojković, stripovanu rubriku Ahmeta Muminovića Moja domovina, redovne priloge o borilačkim sportovima, često iz pera tada poznatih sportista Bojane Šumonje i Dušana Dačića, priče o obaveštajcima (Đurica Labović), te redovnu rubriku Istinite priče, koja je donosila priče iz Narodnooslobodilačkog rata (Vladimir Smirnov Volođa, Predrag Pejčić, N. P. Mare i drugi). Tu su i prikazi filmova i televizijskih serija sa NOB tematikom, priče Dušana Durmana, karikature Borislava Stankovića Stabora, enigmatika, šale. Od ostalih stripova koji su češće pristupni možemo izdvojiti Ivena od KanerikaMarika i Fontona, Doživljaje Roka i Rola i Fantastične pustolovine viteza Erana Marika i Dimbertona. U 26. broju po prvi put izostaje Rahan, a u narednom broju Doktor Žistis, što nagoveštava nešto izmenjenu koncepciju, u kojoj će biti više mesta za druge stripove.

Naredna dva broja – 28 i 29, posvećena su smrti Josipa Broza Tita, pa uz prigodne stripove iz narodnooslobodilačke borbe (uključujući i veoma popularnog Poručnika Taru Svetozara Obradovića i Branislava Kerca) uvode se rubrike koje donose priče o Titu i anegdote o vrhovnom komandantu. U narednim brojevima pokreću se i neki novi serijali, koji će dugo biti prisutni na stranicama Dnevnikovih izdanja, uključujući Autostoperke Grekija i Lombardija i Taranisa More i Marčela, ali i neke koji će se pojavljivati neredovno i/ili kratkotrajno – Nasradin Hodža Lekuroa i Legvena, Džimi Veston Freda Holmsa, Petrijev Mini traži zaposlenje. Značajan momenat predstavlja pojava Garta u 40. broju i on će prilično redovno izlaziti u narednih tridesetak brojeva. Uz prvi nastavak Garta objavljen je i propratni tekst, prvi takve vrste u Strip zabavniku, i to iz pera ni manje ni više nego Branislava Kerca, koji će tokom narednih dve godine igrati veoma značajnu ulogu u časopisu, ne samo kao autor stripova, već i kao ilustrator, autor naslovnih stranica, pisac tekstova i intervjua (pod pseudonimom B. Zmajevac), pa i kao adapter dijaloga u pojedinim stripovima. Nešto ranije, u 34. broju, Strip zabavnik počinje da objavljuje i putopise Tibora Sekelja, autora poznatog i popularnog i u svetu stripa. Već u 45. broju dolazi do još jednog značajnog momenta – ogromna popularnost Velikog Bleka dovela je ovog junaka na stranice Strip zabavnika.

Svakako najznačajniji momenat u istoriji Strip zabavnika je pojava 64. broja. U njemu se po prvi put srećemo sa „modernim“ Velikim Blekom, kako ga naziva redakcija, delom Obradovića i Kerca i koji će doživeti ogromnu popularnost. U istom broju premijerno su objavljeni Mitonov Kosmo i Svea. Oba stripa su dobro primljena, posebno Kosmo, koji postaje omiljeni strip čitalaca Strip zabavnika. I zaista, sudeći po pismima čitalaca, Strip zabavnik je tokom 1982. i 1983. godine bio omiljen među čitaocima i mnogi ga stavljaju na prvo mesto među domaćim strip-časopisima tog vremena, ispred Stripoteke i Stripa 82. Uz pomenute stripove i već tradicionalno prisutne Doktora Žistisa i Rahana, uvode se i drugi stripovi – Cipresijev Van Adams, Jalek Dišatoa i Denejera, Bebi Bang Grekija, Restanija i Palotija, Pratov KirkLegenda o Kaburu Legranda i Bernaskonija, Roni Reporter Kanate, Kena i Bargade, Suzi Strajk Ređijanijeve i Terzina, Zriki Švargla i Šule GlobusS. Gordon Kanate i Aparićija… Štaviše, časopis postaje sve manje „zabavnik“, a sve više „strip“. Tako većina tekstualnih rubrika biva ukinuta, da bi se što više mesta oslobodilo za strip.

Od broja 94 redakcija Strip zabavnika uvodi još jednu značajnu novinu – po prvi put objavljuju se američki superherojski stripovi i to prvo Disijev (D.C. comicsArion (Kupenberg, Menč, Dursema, Mendrejk) i Novi titani (Volfman, Perez, Tangal), a nešto kasnije Džonan Heks(Flejšer, Ejers, Dezunniga, Garsija Lopez) i Marvelov Indijana Džons raznih autora.

Još treba spomenuti i domaći strip koji je u Strip zabavniku dobio značajan prostor. Ispočetka je to bilo dosta skromno – prvi domaći strip pojavljuje se tek u 21. broju – radi se o stripu Ahmeta Muminovića Lovokradice. Isti autor objavljuje svoje kratke stripove i u brojevima 25, 28, 29 i 30, a u 31. broju pojavljuje se i prvi strip Jelka Peternelja Mućaća (ranije smo spomenuli da su tri epizode Poručnika Tareobjavljene u brojevima 29 i 30). Zatim sledi pauza sve do objavljivanja Velikog Bleka u broju 64 (sa izutetkom nekoliko strip-kaiša čitalaca Miloja Mitrovića, Perice Strnića i Fuada Čičkušića). Međutim, prvi originalni domaći strip-serijal objavljen u nekom od Dnevnikovihizdanja, nakon stripova objavljenih u Zlatnom klikeru i Nevenu, predstavlja Izvidnik Rod Jelka Peternelja, koji debituje u 87. broju i biće redovan do gašenja velikog Strip zabavnika. U poslednjem, 125. broju, premijerno je objavljen strip Larami Milana Miletića, koji će obeležiti Novi strip zabavnik tokom narednih godina. A u međuvremenu objavljeni su još i strip Dušana Vukojeva i Miodraga Ivanovića Mikice Poslednji pucanj u broju 111, strip Nikole Maslovare Šampion u broju 114 i strip Spotakmen u broju 124, kao i stripovi od jedne strane Ungl GunglKamenko Ivice Mitrovića izlazi od 111. broja.

Tokom ove, kasnije faze, u Strip zabavniku redovno izlaze i tekstovi o stripu. Radi se o prikazima domaći i stranih autora, intervjuima sa autorima, prikazima stripova koji se objavljuju u Strip zabavniku i drugim Dnevnikovim izdanjima, a u poslednjih 16 brojeva ide i feljton o istoriji američkog stripa. Svetozar Obradović vodi rubriku Saveti za mlade strip-scenariste, a pred samo gašenje izdanja Bojan Đukić uređuje rubriku strip-vesti. Iz italijanskih izdanja prenosi se i feljton  Teksov priručnik o Dalekom Zapadu.

Strip zabavnik nije u pravom smislu bio ugašen. No, suočen sa nepremostivim problemima vezanim za nabavku roto-papira izlazi sve neredovnije, što izaziva negodovanje čitalaca i, verovatno, i pad tiraža. U isto vreme drugi izdavači pokreću i brojne sopstvene strip-revije, što svakako ne pogoduje finansijskoj situaciji oko Strip zabavnika. Stoga, nakon kraće pauze kada Strip zabavnik nije izlazio, Dnevnik pokreće novo izdanje, na izmenjenom formatu, pod nazivom Novi strip zabavnik.

Evo kako je redakcija obrazložila prekid izlaženja časopisa:
Naši čitaoci već duže nisu bili u prilici da čitaju redovno Strip zabavnik. Postojali su mnogi problemi koji su sprečavali redovan izlazak ovog izdanja, koje je steklo brojnu čitalačku publiku. Razna poskupljenja, od hartije do grafičkih usluga, dovela su u pitanje dalji izlazak i opstanak ovog strip-izdanja. Imajući u vidu sve probleme sa kojima se do sada sukobljavao Strip zabavnik, odlučeno je da on ubuduće izlazi na novom, manjem formatu istog obima i sa nižom cenom,dva puta mesečno – prvo i petnaestog. Na taj način smo postigli da čitaoci ne gube ni od kvaliteta ni od kvantiteta i da u određeno vreme nađu ovo izdanje na kioscima. Novi Strip zabavnik će osim formata, imati i neke novine koje ćemo postepeno uvoditi u izdanje. Biće povećan broj strana rubrike „Strip vibracije“, uvodi se rubrika „Neverovatno, ali istinito“, a i stare rubrike, kao što su enigma, humor, zanimljivi svet, redovno će se objavljivati na stranicama lista. Što se tiče stripova, mi ćemo i dalje nastaviti da objavljujemo stripove već poznate stripove, kao što su Indijana Džons, Džonan Heks, Izvidnik Rod, Dr Žistis, Krik, Suzi Strejk, Svea i drugi. Uvešćemo nove, naročito stripove domaćih autora, kao što su Larami, Nikolino, i neke humorističke. Posebnu novinu u Strip zabavniku predstavljaće rubrike koje ćete vi sami odabrati putem pisama u stilu jedne već dosta omiljene poruke: „Tražili ste – čitajte!“ U njoj ćemo objavljivati odgovore na mnoga vaša pitanja iz raznih oblasti – od stripa, filma, raznih zanimljivosti do kompjutera koji se sve više uvode čak i u savremenu nastavu. Zbog toga očekujemo da nam, pored već ustaljenih rubrika za „šaljem – šalješ“ i „odgovora na pitanja“ pišete i u ovoj novo koju ćete, nadamo se, prihvatiti kao što ste prihvatili i pomenute rubrike“.

Prvi broj Novog strip zabavnika pojavio se na kioscima 15. juna 1985. godine. Bio je A5 formata, na 68 strana. Cena je  bila nešto manja u odnosu na veliki Strip zabavnik i iznosila je 60 dinara. Poslednji broj se pojavio 1. avgusta 1988. godine. Izašlo sa ukupno 74 broja.

U impresumu možemo videti kadrovske promene koje su zadesile Dnevnik tokom nekoliko meseci nakon gašenja Strip zabavnika: Vitomira Sudarskog je na mestu direktora NIŠRO Dnevnik zamenio Jovan Smederevac, a Dušana Stanojeva na mestu glavnog i odgovornog urednika Ilija Vojnović.Dotadašnja saradnica Jovanka Stojičević od četvrtog broja se navodi i u impresumu kao deo redakcije, a Borislavku Dimitrov povremeno na mestu likovnog i tehničkog urednika menja Juliš Arvanitidis. Nove kradrovske promene su vide i u broju 18, kada Todor Đurić preuzima od Sretena Draškovića ulogu odgovornog urednika, Drašković postaje urednik redakcije, dok urednik izdanja umesto Miodraga Vujovića postaje nekadašnji glavni i odgovorni urednik redakcije Dušan Stanojev. Na tom mestu će ostati do 47. broja, kada će ga zameniti Mirjana Zamurović. Redakcija u 38. broju dobija i tehničkog saradnika Matildu Vavić.

Već u prvom broju Novog strip zabavnika može se videti vraćanje uređivačke koncepcije nekoliko godina unazad, uz značajno veći prostor za tekstualne priloge, nauštrb stripa. Među njima treba izdvojiti Školu stripa koju je vodio Svetozar Obradović  od 47. broja i koja je potrajala sve do gašenja izdanja, tekstove Zdravka Zupana vezane za istoriju jugoslovenskog stripa, nekoliko tekstova o stripovima i strip-autorima, kao i intervjue, izveštaje sa stripskih dešavanja, te kratkotrajnu (prvih devet brojeva) rubriku Bojana Đukića „Zanimljivi strip-svet“. Spomenimo još i feljton „Martijeve misterije“ i rubrike „Od Triglava do Vardara“ Ahmeta Muminovića,  „Sportske cik-cake“ Pavla Maleševa i „Pas, moj prijatelj“, kao i još jednu kratkotrajnnu rubriku koja je trebala da zameni „Muzičke vibracije“ – „Muzički klub“ Dušana Patića.

Kao i u velikom Strip zabavniku, i u Novom strip zabavniku strip koji se najčešće pojavljivao bio je Porodica Kremenko (u 55 brojeva). Slede Dr Žistis (37) i Rahan i Robinzonko, koji su se pojavili u 26 brojeva. Svega još devet stripova se pojavilo u više od 10 brojeva: Vili Vild Filipova (25), Svea (23), Indijana Džons (22), Suzi Strajk (18), Rile i Gile (17), Taranis i Gogo Milana Bukovca u po 16, Džonan Heks(14) i Larami (13). Posebno popularan bio je strip Ahmeta Muminovića Nikolino, a opredeljenost ka američkom stripu vidljiva je i objavljivanjem stripova Neustrašivi ronioci (Kanigen, Heni, Kit i Adler) i Zvezdane staze (Bar, Konstanza, Saton, Vilagran i Bareto). Presedan čini i objavljivanje celog albuma stripa Alen Ševalije Dišatoa i Denejera u 38. broju. Sa izutetkom Rodijevih priča kao „spin-off“-a Velikog Bleka i jedne epizode Zagora, stripovi koji su objavljivani u Zlatnoj seriji i Lunovom magnus stripu nisu objavljivani u Novom strip zabavniku. Ukupno 50 različitih stripova objavljeno je u Novom strip zabavniku.

Tokom nešto više od tri godine koliko je izlazio Novi strip zabavnik, časopis je prošao kroz nekoliko faza. Tokom prvih 18 brojeva, kada je urednik bio Miodrag Vujović, časopis sasvim liči na svog prethodnika, uz živu interakciju sa čitaocima i uz veliki broj tekstova o stripu i intervjua sa autorima. Dolaskom Stanojeva ne mesto urednika tekstovi o stripu i intervjui se više ne objavljuju (sem jednog ili dva izuzetka), rubrika „Pitanja i odgovori“ menja naziv u „Vaša pošta“, ali izlazi neredovno, da bi se i ugasila, dok rubrika „Šaljem-šalješ“ menja ime u „Kutak za kolekcionare“ i svodi se na faktografske podatke, bez ranijih živahnih komentara redakcije. Dolaskom Mirjane Zamurović na mesto urednika u 47. broju uvode se „Škola stripa“ i „Martijeve misterije“. Do značajnijih promena kada je strip u pitanju nije došlo, osim značajnijeg prisustva domaćeg stripa.

Domaći strip je od samog početka prisutan na stranicima Novog strip zabavnika i u kasnijoj fazi činiće njegovu okosnicu. Redakcija je najviše pažnje poklanjala stripu Larami Milana Miletića, koji je izašao u 13 nastavaka (scenarija za neke epizode su pisali Miodrag Milanović i Z. Božović), pa su organizovane promocije i izložbe ovog stripa, a i jedini strip-album koji je objavio Dnevnik bio je upravo LaramiVili Vild Ljubomira Filipova bio je, ipak, najzastupljeniji, a sledi ga Gogo Milana Bukovca. Poseban kuriozitet čini objavljivanje stripova Dušana Dimitrova – radi se o stripovima Dženeral Mators – javni agent (7 nastavaka) i nekim drugim stripovima, prethodno objavljenim u Našem stripu. Objavljeno je i pet epizoda Nikolina, isto toliko epizoda El Vertiga Milanovića i Steve Masleka, četiri epizode Maslovarinog Tupavzana, isto toliko tabli Ungl Gugla, tri epizode Peterneljovog Izvidnika Roda (prema Obradovićevom scenariju), dva nastavka Antara Ivice i Željka Mitrovića i isto toliko epizoda Zara Lazara Odanovića i Dragana Lazarevića. Konačno, objavljen je i strip Nije se predala Nikole Maslovare, strip Mrka i kralj Trpimir istog aurora i jedna tabla Mitrovićevov Kamenka.

Novi strip zabavnik ugasio se krajem 1988. godine. Takav kraj mogao se i naslutiti. Sem Vili Vilda i repriznih stripova Dušana Dimitrova i jedne epizode Laramija u posednjih dvadesetak brojeva nije bilo domaćeg stripa. Uvođenjem Neustrašivih ronalica – stripa starog gotovo trideset godina, teško da su se mogli zadržati čitaoci. Iako je pred sam kraj uveden strip Zvezdane staze, baš u vreme kada je popularna televizijska serija išla u noćnom programu televizije, ovaj strip nije mogao privući značajniju pažnju. (Sličan potez desio se nekoliko godina ranije sa objavljivanjem stripa Marko Polo Alonsa i Bermeha, starog dvadeset godina, u vreme prikazikanja istoimene TV serije.) Sve u svremu, osrednjim stripovima u izdanju nezadovoljavajućeg tehničkog kvaliteta, uz odsustvo komunikacije sa čitaocima, po kojoj je Strip zabavnik nekad bio poznat, uz rezervisanje velikog broja strana za nagradne igre, njihove rezultate i reklame, teško da se drugi ishod mogao i očekivati. Sličnu sudbinu je godinu dana ranije doživeo i ambiciozan projekat Lun kralj ponoći. Serijal Otkriće sveta u stripunekako će se ipak završiti do 1991. godine, tako da od brojne palete strip-izdanja Dnevnika ostaće samo neprevaziđene Zlatna serija i Lunov magnus strip i njihova vanredna i specijalna izdanja, uz Strip zabavnik almanah – još posebno izdanje, koje je prvenstveno objavljivalo Bonelijeve stripove, a u kasnijoj fazi Supermena i Betmena. No, i u ovim edicijama zapažen je pad kvaliteta. Već godinama najpoznatiji Dnevnikovi autori radili su za konkurentski Forum – Kerac, Plavšić, Slavković, a i ostali Dnevnikovi autori – Lebović, Pejak i honorarci Miodrag  Ivanović, Milan Miletić i Pavel Koza, kao i scenaristi Obradović, Petar Aladžić i Dušan Vukojev, biće angažovani na Forumovoj ediciji Tarzan. Prilika da rade na epizodama Velikog Bleka će biti data nekim drugim neafirmisanim autorima, koji često nisu bili dorasli zadatku. Posebno će se osećati nedostatak Baneta Kerca, koji je svojevremeno Strip zabavniku ulio značajnu dozu šarma, humora i profesionalnosti. I u Lunovom magnus stripu i Zlatnoj seriji ne uvode se novi junaci, već se repriziraju stripovi o Komandantu Marku, Kapetanu Mikiju, Malom rendežeru Priče sa divljeg zapada. Ni epizode Kena Parkera se više ne objavljuju. Nema sumnje da su antidemokratske promene koje su zahvatile Novi Sad i Vojvodinu 1988. godine i koje su dovele do nasilne promene vlasti, vladavine klero-nacionalizma, a na kraju i bratoubilačkog rata, imale velikog udela u ovome. Na čelo Dnevnika su dovedeni režimski aparatčici od kojih se nije ni moglo očekivati da razumeju značaj stripa. Najznačajniji čovek Izdavačke delatnosti Sreten Drašković napušta Dnevnik, a to će tokom narednih godina učiniti i neki od crtača – Marinko Lebović, Radič Mijatović, Slavko Pejak… Najteži udarac Dnevniku je zadao gubitak plasmana – najveći broj stripova prodavao se u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, gde, uspostavljanjem novih granica, stripovi više nisu distribuirani.

Tokom prvih ratnih godina još su poneki Dnevnikovi stripovi i izlazili, a onda su i oni nestali sa kioska. Sve do 1996. godine, kada se pokušalo sa obnovom Strip zabavnika, ovaj put pod nazivom Strip zabavnik – nova serija. Kao v.d. direktora Dnevnika i glavni i odgovorni urednik potpisan je Dušan Stanojev, urednica izdanja bila je Mirjana Zamurović, novinarka-saradnica Dobrila Radak, a likovno-grafička urednica Borislavka Dimitrov. Strip zabavnik se vratio na format A4, ali sada sa duplo manjim brojem strana – 34. Objavljeno je ukupno pet brojeva, a u četiri samo jedan strip – Svemirska petorska Estebana Marota. Jedino u trećem broju objavljena je jedna epizoda Dr Žistisa, kao i strip Opasnost. Nova serija donosi i priče Gradimira Pašćanovića, putopise Radmile Gikić Petrović, kao i poznate rubrike enigmatike, šala, zanimljivosti. Treba napomenuti da se pokušalo i sa obnovom Almanaha – izašla su dva broja.

Po svom značaju Strip zabavnik nije se približio Stripoteci, Plavom vjesniku, Strip artu, YU stripu i nekim drugim strip-revijama u Jugoslaviji. Nije u njemu bilo ni prvorazrednih stripova koji magijskom snagom menjaju strip-umetnost i utiču na druge autore (ali, ne zaboravimo da su ipak objavljivani stripovi Huga Prata, Dina Batalje, Serđa Topija…!). Ipak, malo je strip-revija koje su, uprkos prekidima, trajale 17 godina (pa i 9 godina, ako se ne računa nova serija, prilično je dug period za jugoslovenski strip). Bila je to jedina strip-revija najvećeg izdavača stripa u Jugoslaviji – Dnevnika (uz, uslovno i Strip zabavnik almanah), u njoj je objavljivalo 19 domaćih autora stripa i bila je to revija koja je otvorila prostor domaćim autorskim serijalima – Izvidnik Rod, Larami, El Vertigo, Vili Vild, Antar, Gogo, Ungl Gungl, Kamenko, Tupavzan i Zar nastali su ciljano za Strip zabavnik. Uz to, objavljeni su i brojni tekstovi o stripu, autorima stripa i intervjui, dve škole stripa, kutak za kolekcionare i veoma intenzivna prepiska sa čitaocima. Sve to uz hroničan problem nedostatka papira i povećanja troškova.

Ostaje ipak žal za propuštenim prilikama. Čini se da su dve ključne greške vezane za Strip zabavnik i Dnevnikove stripove uopšte: veoma dobra finansijska situacija, mudra poslovna politika i politička podrška koja je postojala tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, kao i činjenica da je Dnevnik prvi otvorio vrata trećoj generaciji autora stripa, nisu iskorišteni da se zadrže kvalitetni autori (kao što je to bio slučaj u Forumu i Dečjim novinama), niti da se adekvatno motivišu zaposleni strip-autori da stvaraju više i bolje. S druge strane, uz sve uvažavanje Mitra Miloševića i Sretena Draškovića, ipak se kao presudan faktor ističe odsustvo kvalitetnih urednika koji razumeju strip, koji poznaju strip i koji strip vole. Većina Dnevnikovih urednika bili su dojučerašnji lektori. Da li samo zbog toga ili i zbog nekih drugih poslovnih ili političkih razloga, izbor stripova koje je objavljivao Dnevnik u većini svojih izdanja, pa i u Strip zabavniku, zaostajao je za kvalitetom i aktuelnošću stripova u Stripoteci i Strip artu. Neki dobri i kvalitetni stripovi, kao što su Dr Žistis i Rahan objavljeni su premijerno u Strip zabavniku sa više godina zakašnjenja. Drugi stripovi pojavljivali su se neredovno, razbacani po raznim izdanjima, nekad i ne po hronološkom redu). I kada je u pitanju domaći strip, opet je izostala uloga urednika – neki stripovi zamišljeni kao serijali (Zar, Antar, Ungl Gungl, Tupavzan, Gogo) bili su uglavnom kratkog daha, pre bivajući prilika da se autori predstave publici, nego što je to bio deo ozbiljne izdavačke politike. Drugi – na prvom mestu Larami i Izvidnik Rod, uglavnom svojim kvalitetom, shematičnošću i priličnom površnošću, nisu izazvali naročitu pažnju čitalaca. Treba li spomenuti da neki od najboljih novosadskih autora nisu nikada dobili priliku da objavljuju u Strip zabavniku – Dejan Nenadov, Zoran Janjetov, Petar Meseldžija, Pavel Koza, Petar Aladžić, Franja Straka, Goran Đukić… pa čak ni autori zaposleni u Dnevniku (Plavšić, Pejak, Lebović) nisu nikad objavili nijedan strip u Zabavniku, dok su Radič Mijatović i Dušan Vukojev objavili samo po jedan.

No, nesumnjivo je da je Strip zabavnik, naročito tokom 1982. i 1983. godine doživeo izuzetnu popularnost, posebno sa Velikim Blekom Baneta Kerca i Kosmoom i da je predstavljao odličnu sponu između čitalaca i urednika. Danas, 40 godina od objavljivanja prvog i 23 godine od poslednjeg broja Strip zabavnika, kada je i nekad veoma popularna Zlatna serija obnovljena, ostaje nada da će možda Strip zabavnik pokazati svoju vitalnost doživljavajući i svoju četvrtu inkarnaciju.

 Autor: Predrag Đurić

Izvor: stripvesti.com

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Zoran Todorović

Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.