17. Juna 2019. | 16:58
Početna / Strip / A personal slideshow

A personal slideshow

Makedonija – zemlja mnogo strip talenta, malo sredstava za negovanje pomenutog, i dom čitavoj jednoj izdavačkoj kući (skoro pa) pretežno vezanoj za strip. Od svog osnivanja ne tako davne 2013. godine, „Strip kvadrat“ je na kioske izbacio pet slikovnica i četiri strip izdanja. A od tih četiri, najmanje jedno je i moralo da bude delo (skoro pa) glavnog čoveka u „Strip kvadratu“. Ne biste rekli da je glavni, zato što čovek više odaje utisak marljivog, povučenog radnika nego vožda kulturološkog kamena temeljca kakav je Makedoniji trebao.

Temkov mu je prezime, Nikola mu je i pre i posle zime, a pored toga i ime. Omanji čova sa rezimeom koji se proteže u nekoliko država na par kontinenata (između ostalog Makedonija, Srbija, Hrvatska, Slovenija, Grčka, Francuska, SAD, Velika Britanija, itd.). Tačno je, mahom su u pitanju kraći stripovi za poneku nezavisnu kompaniju, što ih opet ne sprečava da budu solidan uspeh jedne solidne osobe. I za razliku od samog Temkova, nikako omanji. Pored stripa, Temkov se bavi i ilustracijom (to mu na rezime dodaje rad na časopisima i naslovnicama knjiga, plus minus ilustracije), kao i aktivnom strip kritikom i teorijom. Njegovi napori guraju balkansko međ’ Balkance, i premda je teško poverovati da danas bilo ko to radi bez uvida na punjenje sopstvenog džepa – što dodatno jača glede sumnje kada se uzme u obzir da vam izdavačku kuću pokriva Ministarstvo kulture – Temkov je taj redak izuzetak. Sve čega se uhvati je prožeto iskrenim entuzijazmom i željom za napredak domaćeg.

foto: Nikola Temkov
foto: Nikola Temkov

No, šta to dotični autor ima da pokaže svetu, a da je vredno izdavanja? Album „Različiti svetovi“ (tačnije „Различни Светови“) je, u nedostatku bolje reči, vremenska kapsula. Kažem „u nedostatku bolje reči“ zato što je pored toga i kapsula rasta i razvoja, kapsula tonaliteta, kapsula senzibiliteta, različitih doba u životu autora, raznovrsnih pristupa materiji, razumevanja saradnika. Kao kolekcija kratkih priča, album počinje na najkomercijalniji, a opet najličniji mogući način – jednim tie-in stripom za kartičnu igru. Temkov je došao na ideju da glavni avatar kartične igre za koju je dizajnirao, zvani Glunst, poreklom čovek-žaba, dobije kratak strip; priča bi se bavila njegovim najranijim danima, pre nego što je stasao u mišićavu gromadu vidljivu na ilustraciji same karte. Šarm ovog delića jeste u njegovoj jednostavnosti – vidi se pomalo nesigurnost Temkovljeve ruke, iskakanja u anatomskom i narativnom smislu, ali je hemija između likova naprosto dirljiva, i taman toliko zagolica maštu čitaocu da se traži nastavak.

No, ta priča je izuzetak kada se njena autorska priroda uzme u obzir. Jeste nezavisna, Temkovljeva (iako je sinopsis za njega pisao Sajmon Majls; Temkov je oblikovao isti radi lakšeg stripovskog izražavanja), ali je namenski rađena za nekog drugog, što je barem u jednom smislu ne čini njegovom. Ostali stripovi unutar „Različitih svetova“ se uglavnom dele na dva tabora. Prvi tabor sadrži stripove koje je Temkov radio u saradnji s drugim autorima, dok u drugi, znatno manji, spadaju oni koje je apsolutno samostalno radio.

foto: Nikola Temkov
foto: Nikola Temkov

Temkov sam ističe koliko mu znači strip koji je imao čak dva imena, prvo „Bojno polje“, a kasnije „Različiti svetovi“. Po scenariju Ijana M. Klarka (i dodatnom radu još tri osobe), priča prati vilu-ratnicu koja smiče orkove u šumi, a čitaoci prate njen monolog koji prati njene akcije dok ona prati broj smaknutih orkova koji su preglupi da prate bilo šta. Poigravanje sa perspektivom (figurativnom, ne bukvalnom) je ideja-vodilja ove priče, i Klark lepo ocrtava rečima svaki monologovski detalj ovog akta kroz vilina retorička pitanja i ništa korisnije odgovore. Crtež Temkova je ovde tek za nijansu bolji od ostalih radova u sklopu albuma, no uneti dodatni trud naglašava značajnost ove sitne parabole. Njeno strateško pozicioniranje na drugom mestu, odmah nakon priče o Glunstu, otvoreno kaže čitaocu da je ono što čita lista vinjeta iz svetova toliko različitih da je jedino što ih povezuje upravo ta naglašena razlika. Samim tim, ima savršeno dovoljno smisla da „Aleksandar Makedonski“ sleduje, iako je ton dijametralno drugačiji od „Bojnog polja/Različitih svetova“. Ovaj nedovršeni strip je ujedno i taj gde je Temkov možda imao najmanje udela – radio je kao tušer na crtež Igora Jovčevskog, kolor Zdravka i Marte Girov i scenario Davora Dramićanina. Međutim, ideja o „Aleksandru“ u stripu je postojala kod njega mnogo pre predstavljene saradnje, pa se ovaj početak nedovršene epopeje nalazi u albumu zarad sentimentalnih razloga. Strip izgleda fenomenalno, i vidi se da je svaka jedinka obavila svoj posao profesionalno. Sama priča je pomalo štura, avanturistička bez puno pravih preokreta ili inovacija poput pojedinih samostalnih stripova Jovčevskog. Naravno, teško je suditi o nedovršenom proizvodu na osnovu sirove materije, pogotovo one koja tek predstavlja početak, ali je moguće suditi o početku; ruku na srce, mogao je bolje, mada je daleko od nedobrog.

Poslednja priča u albumu, „Đavo iz Džerzija“, koju je pisao Rej Skot, je simpatično poigravanje sa postojećim folklorom Sjedinjenih država, sa malo sirovog balkanskog prikaza krvoprolića i biblijskih motiva. Temkov se prihvatio ovog poduhvata prvenstveno zbog sopstvenog interesa za datu temu, što bi bilo verovatno prvi put da je bilo ko sa Balkana bilo šta stvorio vezano za najpopularnijeg kriptida Nju Džerzija. Međutim, ova priča posustaje za dvema znatno boljim, koje su plod zajedničkog rada Temnikove crtačke ruke i scenarističkog napora njegovog prijatelja Jovčeta „Krstitelčeta“ Krstevskog. „Oda za heroja“ i „Soko pije more“ Temnik opisuje kao njegov trud da narodne motive i legende veže za strip, i u tome uspeva; prometejska sudbina jednog junaka i neizbežno posrnuće drugog su dovoljno jaki simboli da im više od jedne table nije potrebno za prenos poruke.

foto: Nikola Temkov
foto: Nikola Temkov

Drugi tabor, samostalni Temnikovi radovi, su po mišljenju autora ovih crta i reza srž „Različitih svetova“. Jedna moderna, jedna legendarna i jedna folklorna priča. Tri kratka stripa sa tri radnje u tri okruženja. „Trik“, narativno možda najslabija u ovom trojcu, govori o magiji i njenoj (zlo)upotrebi. Imati i dar i kletvu u vidu jedne specijalne veštine je teg koji svako nosi, i najmanje jednom u životu zadesiće nas nešto što će testirati našu sopstvenu ljudskost. Da li opljačkati banku i oštetiti stotine ljudi ili odbiti i presuditi jednoj nedužnoj osobi večni san? Priča je slaba mahom zato što ostaje previše otvorena, skoro pa presečena, iako je sve u njenom glavnom toku raščišćeno. Od preostale dve je teško odabrati koja je bolja. „Opstanak“ deluje kao istorijsko-biblijsko-legendarna parabola, a opet pisana u maniru Ser Valtera Skota (koga Temkov pominje u predgovoru za ovaj strip) ili bilo kog majstora fantastičnih priča. Hrišćanski vitez i muslimanski saracen, prvo se ganjaju do smrti a onda rešavaju da rat neće doprineti nikom da popije malo vode u pustinji, pogotovo kada je ima dovoljno za obojicu. Jednostavnost poruke i nenaglašenost likova savršeno funkcionišu, i zato je teško odvojiti je od druge priče, budući da dele tu osobinu. „Oduzimanje snage“ je priča o Bogu i o Kralj(ević)u Marku, priča o Torovskoj snazi Marka i konsekventnom zaključku Gospoda da ga mora hendikepirati iz čistog straha. Deseterci doprinose lokalnom osećaju priče, kao i zaključna priroda poslednje table. Strip deluje kao neka omanja pripovetka ili predanje koje bi Vuk Stefanović Karadžić zapisao i objavio uz ostale narodne umotvorine. Što znači da je Temkovljev eksperiment – intersekcija narodnog i stripovskog izraza – bio zvanično uspešan.

Ali ono što govori više o karakteru Nikole Temkova, više od svih navedenih stripova i priča iza njih, nalazi se paradoksalno van bezbednosti unutrine korica. Album „Različiti svetovi“ je mnogo manjeg formata od drugih izdanja „Strip kvadrata“, poput „Vojdana“ Dima Ivanova ili „Ajvarmena“ grupe autora. A manjeg formata je i od slikovnica. Ovakva skromnost izdvaja Temkova mnogo više od kvaliteta crteža (kome još treba napretka; činjenica koje je i sam Temnik otvoreno svestan) ili teorijskih tekstova (kojima ne treba napretka, ali nije zgoreg imati ih više), ovakva samostalna odluka da drugi radovi možda vrede više (što je zabluda, svi vrede podjednako) i da će možda „Različiti svetovi“ proći neprimetno poput njihovog autora koji neumorno radi iza kulisa na sto strana. E pa, šteta! Primećeni su, i vrede biti primećeni opet.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Ivan Veljković

Ivan Veljković
Recimo da ova persona voli umetnost. Recimo da ova persona smatra da je umetnost mnogo širi i bogatiji pojam od onoga što ljudi uglavnom pripisuju tom terminu. Recimo da se umetničke vrednosti nalaze podjednako i u književnom delu, i u slikarskom delu, i u filmskom ostvarenju, i u video igri, i u ostvarenju na polju stripa. Eto, rekosmo dosta (a opet nedovoljno), a pisaćemo još i više (i naravno, nikad dovoljno).