25. Juna 2017. | 09:05
Početna / Strip / Dilan Dog: ‘Marti’ – 2. deo

Dilan Dog: ‘Marti’ – 2. deo

 

Foto: archivio.panorama.it

Epizoda koju ovde obrađujemo, dakle, pokreće značajno pitanje potencijala zlih i agresivnih impulsa koji se mogu javiti u svima nama (kako bi neko bio sklon da mudruje, važno je pokrenuti pravo pitanje, a da li ćete dobiti valjani odgovor, e pa…) Upoznali smo Martija Kevorkijana, ne mnogo matorog ali ni naročito dobrodržećeg penzionisanog službeničića, koji se ne bi mogao pohvaliti ni naročito ispunjenim životom. Ovde on stupa u specifično prisan i empatičan odnos sa našim glavnim junakom, iako su dosta različiti…

Foto: Mišo Koprivica
Foto: Mišo Koprivica

S druge strane, čudnovati mlađani Džulijan pokreće seriju (pojedinačnih) neobično surovih i bizarnih ubistava, u vidu osvete za manje

Foto: Mišo Koprivica

i krupnije grehove osoba sa kojima su mu se ukrstili putevi (pa i roditelji!) po nekom

Foto: Mišo Koprivica

njegovom, neumoljivom viđenju “pravde” i osvete; pritom pada u oči kontrast između ovih surovih zbivanja i takoreći očajničkog reagovanja inspektora Bloka koji zabrinuto konstatuje da se u ovom gradu jednostavno ništa bitno ne događa (!?!)  Kako odmiče priča, dotični Džulijan počinje da se viđa sa lepim ženama, uz sve slasti i romantiku koja uz to sleduje, a onda odmazdu koju je dotad sprovodio nad onima koji su njega uvredili i povredili, počinje da primenjuje i nad onima koji su se zamerili starom Martiju – lekar koji neljubazno uskraćuje pažnju Dilanu koji se interesuje za Martijevo zdravlje (zapravo i jedina osoba  koju ovde može da računa kao blisku), šef koji ga je nekad davno maltretirao, ovde nateran da bukvalno pukne od smeha (!) itd. Pa, u kakvoj su zapravo vezi ove dve individue? Potpisnik ovih redova priznaje da nije baš stigao da  blagovremeno dokuči razliku između stvarnog i izmaštanog, a makar u jednom ovakvom stripu to zna često da bude relativna stvar… Dakle, znamo već da mašta može svašta, a da u nekim prilikama može biti ako ne opasna, ono zaista nedolična i neodmerena!

Foto: Mišo Koprivica
Foto: Mišo Koprivica

Sad već da naglasimo da je novi prijatelj Dilana Doga, Marti, ipak u kritičnoj zdravstvenoj situaciji (kako je navedeno, na bazi pankreasa), i sasvim je svestan toga. U jednom od svojih poslednjih dana, on Dilanu iznosi nešto između poslovnog angažmana i ispovesti – priznaje da je “stvorio” jednog duha, osvetnika koji je počinio brojne zločine! Nakon male nedoumice i prepirke, Dilan uviđa da je to bio samo krik mašte jednog skromnog, neafimirmisanog starčića, koji je svoje tihe ali duboke frustracije isterao kroz jedan takav ventil.  I, otišao je Marti, kao i toliko lica i stvari koje se u ovom stripu pojave kao nešto što vredi našem glavnom junaku… uz prizor ozarenja koje pruža zagrljaj sa Dilanom i kucovom iz parka, pod zracima Sunca… otišao je, a u sprovodu su prikazani samo Dilan Dog, kucova i – Džulijan, koji setno korača sitnim koracima i, kao što bi se i očekivalo od nekog duha, bledi i nestaje sa vidika… Jedan od poslednjih prizora stripa predstavlja spomenik u vidu anđela izvršitelja pravde, model za koji već znamo da ga je  Marti sam odabrao i uštedeo za njega…

Naizgled jednostavna stvar – neko je izmaštao jednu uzbudljivu priču, pa se sa probuđenim potencijalom agresivnosti “malo zaneo” …  Možda se pred kraj olako potvrđuje figurativni karakter ovog spleta zbivanja, i možda ovaj prikaz ne pruža dovoljno odgovora na neke teme, ali svakako živopisno ističe potencijal zlog i agresivnog u nama, što nije prvi put u ovom serijalu (neki su voljni i u prilici da tome podlegnu i ispolje se na taj način, neki pak nisu…)   – i realni prikaz Dilana Doga koji se izobličenog lica u datom trenutku ubilački ustremio na vozača sa kojim se posvađao na parkingu… ali je naravno, i sam se čudeći, na vreme odstupio!

Ovakvi impulsi pokreću u nama razmišljanje o odgovornosti i slobodi zamišljenog, odn. pokrenutog naboja negativnog u nama (a ipak neispoljenog) – Odgovornost? – za ono što smo kao pokušali i zaneli se svakako, a za samo zamišljeno… iako imamo zagarantovanu slobodu misli, bitno je i moralno pitanje koliko ćemo im se prepustiti i uprljati se…  Sve u svemu, mislim da je ovo ipak jedna dirljiva i topla priča, koja ovde neubičajeno posvećuje pažnju običnim ljudima i prizorima, makar i uz upozorenje kako sve to može odjednom biti izvitopereno (vizija sa slike 6) i nosi jednu liniju sentimentalnosti i saosećajnosti koju ne treba zanemariti….

 

 

 

Share on FacebookNovakujem

O autoru: Mišo Koprivica

Mišo Koprivica
Mišo Koprivica je od svog ranog opismenjavanja veliki ljubitelj stripova, a tu sklonost nije zasenio ni razvoj interesovanja prema lepoj književnosti, raznolikoj stručnoj literaturi, prema raznim (sup)kulturnim sadržajima uopšte. Svoje malo bekstvo i nadgradnju nad zamućenom kolotečinom nalazi i u pisanju i konzumiranju poezije, uživanje u slušanju muzike i skromnim porodičnim kretanjima. Oženjen je i otac dvoje dece.