20. Septembra 2019. | 13:58
Početna / Mesečina / Ljiljana Skelić Vemić: Sunce mi na jastuk selo

Ljiljana Skelić Vemić: Sunce mi na jastuk selo

Jutros mi Sunce na jastuk selo,
onako sjajno kao lopta neka.
Htelo bi sa mnom da podeli radost,
baš kao nekad –
kad po baricama trčah bosa.

Povede me tamo na svaki puteljak-
do moje škole, potoka i kuće.
Stope moje, broja im se ne zna,
ostale su kao pečat, svuda utisnute.

Sa krpanom lutkom po travi se okretala,
pijano Nebo iznad gledala.
Tamo su kiše ljubile zemlju,
snegovi se igrali – šarali prozore.
Lišće se lepilo, visoko na oblake,
leptiri spavali u mojoj kosi.

Iz svake stope bagrem je nikao,
iz dečije igre po izvor jedan.
I svaka livada u poljubac se stopi.
…Jutros mi suza jastuk nakvasi,
a Sunce se
kroz prozor izmigolji…

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Ljiljana Skelić Vemić

Ljiljana Skelić Vemić
Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je... Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.