16. Oktobra 2019. | 19:55
Početna / Magazin / Milan Pajević: Ispit

Milan Pajević: Ispit

Sad sam doš‘o sa ispita. Bilo je dobro.
Znaš da se sećam tog filma. Ono kad sam imao nekih godinu dana i u beloj košulji sa crvenim šavovima trčao za loptom većom od mene. Jebiga, ne sećam se patika. I ništa od svega toga. Neću se ja hleba najesti od fudbala, niti od tenisa, niti od plivanja, niti od košarke, ali bilo je lepo.
Sećaš li se kad smo se bacali po travi kad je bilo ono zračenje zbog one eksplozije u Ukrajini. Jebe se nama, mi pikamo fudbal.
Znam da si u pravu kad kažeš da ću da shvatim kad budem imao 45. Neke stvari iz detinjstva mi tek sada imaju smisao. Kao recimo to što si krv propišao da ostaneš u bloku kad ste se rastali. Nije mi bilo jasno tada jer se ionako nismo viđali dovoljno često, a ti si samo hteo da budeš blizu.
I uvek ću ja za tebe biti klinac. I uvek ćeš ti biti taj sa više pročitanih knjiga, i više iskustva, ali sve je to kul. Ja se ne takmičim ovde ni sa kim. Davno sam prestao. Ja guram svoje, icenim iskrene i poštene ljude, obrazovane i načitane. Cenim jude koji znaju šta žele i ne predaju se, ali i ne gaze po drugima, kulere koji znaju da se opuste i uživaju u dobrom društvu, one koji kažu šta misle i nikada se ne kaju. I cenim one koji ne cmizdre kada je teško, one jake. Poštujem starije jer ste me tako učili, ali ne volim da se ikome poklanjam jer sam tako sam naučio. I ne verujem svakome jer su većina hohštapleri. Vremena se menjaju i svet se menja. Mislim da si u pravu. Ceo svet je izgleda poludeo.

Boston, 1998. god.

Iz knjige PLANINA KOJA ME JE VOLELA bostonske i druge priče (Prometej 2018,2019)

Fotografija , Odesa 2004.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Milan Pajević

Milan Pajević
Rođen 1952. godine, u Užicu, u porodici prosvetnih radnika koji su u to vreme službovali u Bosanskoj Vozući. Obično kaže da je prohodao (detinjstvo i niže razrede završio) u Virovu, osnovnu u Arilju, gimnaziju društvenog smera u Požegi, i kada su svi očekivali da će kao pisac “Najlepše pesme Radio Beograda 1970.” da krene na neki od društvenih fakulteta, položio je prijemni ispit na Mašinskom, upisao ga i završio. Napisao je knjigu “Pitao bih” koja je objaljena na ruskom i srpskom jeziku. Objavljivao na ruskom, ukrajinskom, engleskom i švedskom, a većina eseja napisanih u poslednje vreme nalazi se na portalu “Naš Nedeljnik”. Pokušava da dokaže da se kulturom i umetnošću može spasti svet. Oženjen je, otac četvoro dece, i deda istom broju unuka.