15. Septembra 2019. | 22:23
Početna / Magazin / Milan Pajević: LA NAVIDAD

Milan Pajević: LA NAVIDAD

“Ženu, pušku, i duvankesu ne davaj nikome *

 

Dragan od Ohrid, koga su svi na karaveli Sveta Marija zvali Alonso de Oheda** nije čekao da ga Admiral pozove i izda naredbu. Prvi je,12. oktobra 1492. god. sa svoja dva najbolja druga, Miguelom i Raulom uskočio u čamac pripremnjen za spuštanje na obalu Nove zemlje ka kojoj su, sa tako pomešanim osećanjem nade ali i sve većeg straha, pošli iz Granade 12.maja 1492. god. i isplovili neki mesec kasnije iz male luke Palos sa blagoslovom kraljice Izabele i žene Đenovljanina Kristoforo Kolumba, Filipe Muniz Perestato… Kako su meseci prolazili, počele su sumnje, pa i glasno izražena negodovanja uvećana strahom od neizvesnosti. Admiral Kolumbo je poslednjih nedelja sve vreme proveo za krmom sa nekoliko najodanijih među kojima je bio neustrašivi i najhrabriji Alonso de Oheda, koga je za besanih noći molio da mu priča o dalekim bisernim obalama na koje nikada neće pristati – beše reč o najčistijem među svim poznatim jezerima, ali nedostupnim za takve lađe vodama. A Dragan je ne samo bio vrstan da ulovi najveću pastrmku, već i neustrašiv u lovu na divlje svinje, a Turci su ga ostavili na miru i počeli zazirati, pa i poštovati, kad je nadvladao i ubio medveda koji je harao u podnožju Šar planine…

Kao jedan od najhrabrijih, ali svakako najodanijih mornara i osvajača Novog sveta bi nagrađen ne samo od Admirala, već i od Španskog dvora, tako da je Dragan, umesto zlata koga nisu našli, izabrao da u Stari svet donese čudnu biljku od čijih su sušenih listova domoroci zavijali prutiće koje su palili i vukli dim, oslobađajući pri tome umor i smirujući nostalgiju.

 

Starije glave tih čudnih ljudi su uz dimouživanje pili i neku čudnu mutno žućkastu tečnost od koje se kasnije ispostavilo da će je svi mornari sveta prihvatiti kao najbolju družbenicu u dugim putovanjima, a savremeni hedonizam je prepoznaje kao rum. Po otkrivanju Nove zemlje, koja će se nepravedno po jednom drugom moreplovcu, Amerigu Vespučiju, nazvati Amerika – Kolumbo se vratio u Španiju, a na kopnu ostavio Dragana od Ohrida sa četrdeset dva mornara koji će izgraditi tvrđavu La Navidad.

I da skratimo priču, Dragan od Ohrida ili Alonso de Oheda je nekim čudom uspeo da u svoj rodni kraj oko današnjeg Bitolja donese nekoliko strukova te čudne biljke, koja se u tim krajevima održala do današnjih dana.Međutim, tradicija zavijanja suvih listova se izgubila iz ko zna kakvih razloga i danas imamo odličan rezani duvan o koji se otimaju najveće svetske kompanije…

Istorija prostora Balkana prepuna je uglavnom krvavih događaja među kojima se, s vremena na vreme, pojavi neki interesantan lik kao što je Dragan od Ohrida i odvede nas tragom duvanskog dima na neke druge puteve… Jedna od nikada potvrđenih priča vezanih za tragičan kraj hajduka Karpoša je ta, da je pred smrt, na kraju ugušenog ustanka 1690. god, zatražio da popuši lulu duhana. Ta legenda ima pravo na život, imajući u vidu da su u Edrene prvi duvan doneli oko 1600. godine ”engleski nevernici”,potomci gusara Drejka, koji je, istorijski potvrđeno, prvi doneo duvan u  Englesku i poklonio ga Elizabeti ”devici”, po kojoj je i dobio ime ”virdžin tabak”…

Bilo kako bilo, poznato je da se prilikom potpisivanja Kučuk Kajnadžirskog mira 1774. god. pušio kvalitetan duvan ”od Prilep”… Savremeniji putopisci pominju u novije doba, a to je vezano za sredinu i kraj XIX veka, Vanđela Tomu ”duvandžiju”, koji je uspeo da jedno vreme snabdeva duvanom i kneza, a potom i prvog srpskog Kralja Milana Obrenovića…

I tako, prvi klub ljubitelja istorije i tradicije, hedonizma svakojake vrste ”u meri” **** sa ovih prostora središnjeg Balkana ili Vardarske Makedonije koji nosi ime Afisionado Club La Navidad, ima za cilj da sačuva svetlo ime svojih slavnih predaka post Aleksandrovskog vremena i pokuša da uspostavi veze nastale ”tragom duvanskog dima” kojim su prošli svi viđeni Makedonci od Dragana od Ohrida do ekselencije Ace Spasenovskog…

* Balkanska narodna poslovica sa kraja XIX veka

** Po motivima IMIGRACIJA VO AMERIKA Hall&Co, Boston, John Carrol University, Glava 18 Makedonci, Klaudija Lutovska

*** Boško Mijatović  “Tobacco and the Serbian State in the 19th Century “, Publisher Center for Liberal-Democratic Studies 2006

****  Kako je to voleo da kaže bivši, a sasadašnji počasni, Predsednik (i pisac ovog pamfleta)  jednog od najstarijih klubova u istočnoj hemisferi ”Kijevskog kružoka Ignjatijevih” rođenog krajem XIX veka, a registrovanog početkom XX, tačnije u martu 1907. god…

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Milan Pajević

Milan Pajević
Rođen 1952. godine, u Užicu, u porodici prosvetnih radnika koji su u to vreme službovali u Bosanskoj Vozući. Obično kaže da je prohodao (detinjstvo i niže razrede završio) u Virovu, osnovnu u Arilju, gimnaziju društvenog smera u Požegi, i kada su svi očekivali da će kao pisac “Najlepše pesme Radio Beograda 1970.” da krene na neki od društvenih fakulteta, položio je prijemni ispit na Mašinskom, upisao ga i završio. Napisao je knjigu “Pitao bih” koja je objaljena na ruskom i srpskom jeziku. Objavljivao na ruskom, ukrajinskom, engleskom i švedskom, a većina eseja napisanih u poslednje vreme nalazi se na portalu “Naš Nedeljnik”. Pokušava da dokaže da se kulturom i umetnošću može spasti svet. Oženjen je, otac četvoro dece, i deda istom broju unuka.