Gde da odem u nepoznatom pravcu
Dok crnorizac kandilom mazi tamu
Svučen golotinjom po vedrom danu
Samom sam sebi već odavno dosadan.
Grlim paučinu oštrog vida i oka
U nedogled prazninu popunjavam
Odavno sam bio nemiran mornar
U sedefnoj školjki ružinog trna
Dok su mora govorila o tome.
Pucaj sa ružom crvenog metka
Neka krv poteče na obaraču slova
Lepota njena mol od hiljadu snova
Razoruža golotinju novog dana
Samom sam sebi pomalo oporan.
U nedogled prazninu popunjavam
U sedefnoj školjki ružinog trna
Ostala je samo ljubav zaboravljena
Vala što se morem lako otisnuo
Pucaj u nebo pred vencem čarolija.
Gde da odem u nepoznatom pravcu
Oslonjen na prošlost svojih korena
Od sećanja je samo uteha još lepša
Sa ružom metka na obaraču slova
Pucaj u nežnost zvezdanih snova!
