Da ti kažem nešto…
Kaži ! Pa ne znam kako…
Reci, već jednom ! bilo kako…
Pa znaš… Stvari nisu
uvek crne i bele
već… Znaš na čega mislim
– Ne znam, čoveče… Šta hoćeš
od mene, već jednom…
Pokušavam da ti kažem
ali me prekidaš… Ja…
Tebe prekidam! Reci već
jednom, i ne mrsi toliko !!
Što si na kraj srca ! Nisam,
Ja tako mislio, već… Znaš,
to je za tvoje dobro…
Alo, čoveče… Kakve su to
šifre ! O čemu se radi ?
Pa znaš… Mnogo si mek,
poješće te… Pa to je za tvoje
dobro, razumeš…
I… Šta sa time, u čemu je stvar?
Hoćeš već jednom reći ?
Pa znaš, i nije tako bitno…
Samo sam hteo… Šta si hteo…
Da poradim na mekoći ili čvrstini !
Pa, nije baš jednostavno…
Slušaj, počinje me glava
boleti, nisi ništa rekao…
Sve nešto uvijeno pa na ćoše!
Aj, zdravo… Kad odlučiš
javi se… Sada više nemam
vremena slušati maglu u
magli… Ako si hteo da me
nerviraš, eto za utehu
uspeo si… Jel sad sve
Ok…
