Put svako ima na ovom svetu
Čim oči otvori u svome gnezdu,
Možda tvoj put anđeli pletu
da kreneš po svoju daleku zvezdu.
Putnik si na malom ostrvu neba
I klica iz koje će dobrota nići.
Kreni ka zvezdi, ona te treba
Pa makar do nje ne mogneš stići.
Na tome putu voli i moli
I nek ti vetrovi budu ko braća,
Veruj u ljubav, patnji odoli,
I videćeš da se dobrota vraća.
Nemoj da padneš kad klecnu noge,
Volje još više u srce dodaj,
A ako kloneš od brige mnoge,
Ustani opet, uspravno hodaj!
Rane su sastavni deo čoveka
Da bi se mogao čovekom zvati.
Život protiče brzo ko reka
I treba u ljubav verovati.
Treba pevati i kad te boli.
I kad te lome, gaze il pljuju!
Zato, izdrži, još više voli!
I ne daj da mržnjom srce ti truju.
A kada stigneš do zvezde svoje
Umoran, srebren, u crni petak.
Videćeš jasno da vredelo je,
Jer zvezda je samo novi početak.
