fbpx

жика ранковић: ” глуво доба” (одломак)

(Одломак из драме „ Глуво доба“)

Сељак и жена. Ору, на њиви.. Сељак љутито замахује бичем и удара ујармљеног вола.Удара бесно и из све снаге. Жена покушава да му отме бич али он је само одгурне и продужава још жешће.

Алекса:

Ха!А! Вуци сунце ти лебово. Ха! Ајде јебем ли ти орлове нокте. Вуциии!!! Ха!

Даница:

Алекса стани. Алекса човече јеси ли полудео не би стоку. Стани бре крвнику!

Алекса је одгурне и она пада.

Даница: (кроз плач)

Куку мене, уби нам Цветка!

Батина се поломи и Алекса скрхано седа крај Данице која плаче на земљи.

Даница:

Црни Алекса, црни ти непријатељи били, шта ти је? Јеси полудео. Што бијеш јадно живинче? Шта ти је Цветко крив ако те неко наљутио.

Алекса:

Ћути бре жено кад ништа не знаш!

Даница:

Шта куку мене. Шта то треба да знам?

Алекса: ( Устаје и бесно шета . Издере се на Даницу која је устала и истреса сукњу)

Знаш ли несрећнице кога су уапсили? Кога су данас привели у Крагујевац.  (Скоро крикне) Ел знаш бре!

Даница: (Отворених уста, скамењена и уплашена, разрогачених очију. Шапатом. Једва изговара)

Кога? Кога Алекса?

Алекса: (Кроз стиснуте зубе.)

Богомира. Богомира јебем ли им сису крваву..

Даница:

Којег Богомира куку нама Лесо?

Алекса:

Нашега бре!

Даница:

Нашег попа. Добротвора.

Алекса:

Јес. Њега. Да им мајку мајчину јебем. Њега.

Даница:

Куку нама добога. Леле нама довека. Што бре.

Алекса:

Што!? Што, велиш! Дошло њиово. Дошло њиово и нека је, ал има ваљад и с ову страну, има по неки поштен.

Даница:

Немој тако човече мој. Па и наш Драгић је са њима. Ово је и његово време.

Алекса:

Ћут бре! Он је дете, шта он зна. Да није било попа Бола тражили би му ми коске по Босни и по јаругама. А он, иако је наш Драги вуко на другу страну, сачува ни дете. Сакри га. А кој ће њега сад да сачува.

( Опет узима бич и бије волове)

Ајд бре, шта сте се укопали туна. Ајде , Хааа!

Даница: Алекса, Ацо, не греши се, и стока има душу. Она није крива.

Алекса : (Ломи бич)

Јес, право кажеш. Бољи су они него људи прости ме боже. Ајмо кући да упалимо свећу за здравље добрима. Ваљда неко одозго види и гледа ко јесте а ко није. Ајмо Данице ајмо. Ајд Цветко, ај Белка…ај,ај

Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.