~*~
Gledam, tako, mnoge, naizgled čile i neistrošene, a mrzi ih da izađu bez povoda.
A viđam i neke koji vitlaju na razne strane, a čini mi se ponekad da ih ne bi trebalo puštati mnogo bez… povoca!
Mnogi, tako, zreli ljudi šetaju kojekuda bez poroda, ali ‘ajde – neki od njih makar nisu bez provoda…
I treba šetati, kretati se, a posle dobrog pohoda naći će se klica i nekog ljupkog poroda!
U izvoru našeg nastanka (ovog, ovozemaljskog) i na putevima našeg bitisanja i sazrevanja uglavnom ne prolazi bez nekih poroka; i krećimo se, makar i naizgled bez povoda, prigrlimo prilike (opipljive ili ne…), a ako budemo šetali i to nešto ljupkog sitnog poroda (ili makar iskre svojih delikatnih, poletnih ideja), za početak ne činimo to… bez povoja!
