Када у собу уђе Маша
Почиње свечаност без краја
Цветови подигну
Главe у саксијама
Играчке се одједанпута разгаламе
Ко ће први до ње
Лутке, мале сове, велики пси, меде,
Жирафе од чоколаде
Гурају се на ормару
Све док нека не падне
И све са страхом не прекину грају
А Маша?
Ништа.
Подигне Барбику Мими
мало јој косу разбаруши
и нехајно, преко рамена, на гомилу врати
Затим, зна се, деди у крила
Као маче, протегне се целом дужином
Ту негде у неком од џепова
Само за њу
Крије се изненађење
Ко зна шта
Чоколада, играчка
Можда књига
О свету у коме девојчице
Воде главну реч
Када Маша уђе у собу
Све оживи и ништа није као пре
Ствари и сви присутни клањају се принцези
У тишини само она има право
Да узме даљинац и пусти цртане или серију
Коју она гледа
Нико не приговара
Зна се ко је главни
Како то
Она тако мала
Сићушна као птица
Може да управља
Људима и стварима
Без подигнутог гласа или,
Сачувај ме боже, наређења
Само са два крупна сјајна ока
Погледом који греје као сунчеви зраци
Све покрене или заустави
Која то магија, чаролија
Зрачи из те мале Маше
Па тако лако све насмеје, мења, доводи у ред
Бар да је се плаше
Него ништа
Погледом мргодном деди у осмех
Развлачи уста а баки
Из ормара вади последњу пару
Мали псић дуби на глави
Или шени док му се реп не искриви
Маша је покретна сјајноока лутка
Која враголасто како само она зна
Управља светом, стварима и људима
Тако да испадне да то они сами желе
Она је господарица којој се клања
Љубав, злато и сунце
Што сваког дана сија
Греје минуте и сате брзоногих дана
Лепотом, животом, красотом
Маша, принцеза без краљевства
Поклон који се не одбија
Који се чува негује пази
И даје смисао свему што пролази
