На почетку ове приче може да буде генерација “Мирка и Славка”,малих партизана, послератних омиљених јунака цртаних стрипова, Алије Сиротановића, рудара, чији је лик годинама био на новчаници од хиљаду динара, пролетера, Титових пионира, штафета, слетова, “ јаја у праху” које нам је Америка слала после рата а које је народ звао “Труманова јаја” по тадашњем америчком председнику, кошуља од падобранске свиле и куповине “на тачкице”…
Била је то “мас и леба” генерација, која је носила одело на смену, генерација Банета Бумбара, Сан Рема, која је певушила песме: “Марина,Марина,Маринааааа ти знаш да волим те ја” ,“Воларе”Доменика Модуња, “Тата купи ми ауто”Зденке Вучковић.
Била је то генерација чија је будућност била велика и сјајна и најдуже је трајала. Живели су колективно сиромашно, али имали веру и наду. Они су једног бога уситнили и претворили у много малих.
На власти су били радници, на цени деца палих бораца.
Онда су пристигли “наши”: Ђорђе марјановић –Ко некад у осам, Мики Јевремовић –Три црвене руже, Драган Стојнић –Била је тако лепа, Радмила Караклајић –Бакаларе.
Певало се и: Романа, Мали цвет, Мансарда мали стан… и још много тога. Када сада слушамо све те песме чини нам се дас у сви били романтични И заљубљени.
Филмови: Славица, Десант на Дрвар, Кекец, Чапајев
Друг Тито је поносно јахао на челу колоне.
Читали су Политикин Забавник И слушали ватрене преносе фудбалских утакмица Радивоја Марковића…
Било је то време Бобека, Митића и осталих – Време дриблинга до смрти.
А онда, прва побуна младости. Шездесет осма.“Будимо реални тражимо немогуће”. Касније се парола мењала – “Будимо релни тражимо могуће”. Да бисмо стигли до – “Будимо нереални тражимо могуће”.
Титове пионире прогутало је козарачко коло. Лидере прогутале фотеље а пендреци сећања. Касније смо сазнали да је будући вођа усталасане Србије деведесетих због козарачког кола добио први шамар од судбине која је тада имала две дуге витке ноге, прпошно јогунасто срце и нарав.
Неки нови омладинци ће поново, крајем двадесетог века, узлетети. Стиснуте песнице и пуних џепова пара и празњикавих белосветских парола. Овог пута ће нас повести у револуцију у којој нико ништа неће добити и у којој ћемо све изгубити. Овог пута то неће бити скојевци које ће прогутати велики пламен козарачког кола него дресирани башибозлук који ће ситно поцупкивати, ситно и неуко, неприлагођено, уз мелодију “На лепом плавом Дунаву”.
Иза њих ће остати плакати, билбордови са багерима, зубарима и парола – “само вас гледамо”. Где ли су сада ти потпаљивачи револуција и побуна? У Украјини, африци. Весници пролећа и бољих времена. А ми, наивни и поштени за све што је лажно и глупо, смо им веровали. Појео их бакшиш са богате европске и америчке трпезе за коју су заселе демократе са људским лицем, дубоким џеповима и великим рачунима у страним банкама.
Слет генерацију сменила је еуро крем генерација а ову интеренет или пица генерацијица. Сада је време машина. Ту су, дишу нам за врат. Види се да ће ускоро да победе, ако већ нису. Друштвене мреже и мобилни телефони прогутали су све остало.
Шајкача и опанак остаће у прошлом веку, гурнути под тепих, иза врата која су сада отворена за неке друге, другачије Србе спремене да служе новом поретку са страхом и поштовањем.
Почетак двадесетог првог века је велика метла за памћење неких нових Срба који се стиде свега што их повезује са прецима, који као тежак терет носе остатке своје раскомадане историје и стиде је се попут сиромашних рођака.
Расте густа трава и бодљикави густиш око споменика српских.
Но,одосмо далеко. После “Мирка и Славка” стигли су нам “дизнијевци”, уплакани патуљци, загубљене по шуми Снежане, Бамбији, Микији, Плутони, Паје,Раје, Гаје и Влаје и гомила распеваних глодара, Брзих Гонзалеса, Џерија, Пиксија и Диксија, дугоухих ребита, розе пантера, детлића… све до малих плавих Штрумфова и Штрумфете (ти дам ти дам ти дам) у сталном сукобу са Гаргамелом.
Њих су са трона скинулу летећи: Супермен, Бананамен, Спајдермен, Моћни Ренџерси.
А онда су из канализационих катакомби великог града измилели Леонардо, Донатело, Микеланђело и Рафаело, обучени за све врсте терористичких и антитерористичких напада. Ту су и Кранг, Шредер, Бибоп, Рокстеди, Ејприл – забава без краја. Корњаче и пацови преузели су ствар у своје руке.
Дуго су одолевали јер симпатични Евокси нису били довољно крволочни да преузму власт а Ципелићи су били слаба конкуренција.
Симпсон генерација је после њих освојила свет. Репрезентативно будаласти Хомер, плавокоси стуб куће Марџ, враголасти Барт, мамина паметница Лиса и “само вас гледам” Меги. Спрингфилдска менажерија као кока – кола кружи изгубљеном планетом. Питки и духовити, различити од досадашње рекламне есаде хистерије, чија уметност деценијама личи на велики спот:Ја волим Америку а ви? Најдемократскија земља на свету и велика заштитница људских права у циљу заштите националних интереса је испилила жућкасте спрингфилдовце и послала их ( уместо “труманових јаја”) да нам објасне о чему се ту заправо ради. Хомер, некрунисани краљ тв овисника, који је схватио да живимо “у свету жаба са смешним малим шеширићима”, је очигледно у функцији великог вентила демократије са људским лицем који треба да нам помогне да подносимо лудило којим нас као беле мишеве хране власници већ упропаштене планете преко Орвелове црне кутије. Жућкаста просечна есаде породица освојила је нашу малу плавкасту планету.
Каснија најезда нових цртаћа, од сундђер Боба и његовог генијалног ортака, морске звезде Патрика, крунисана је виртуелном, скеч победом брадате жене на еуросонгу – пола жена пола змија.
Посматрајући цртане филмове, светске музичке хитове, игране филмове и политичаре наше мале глобализоване заједнице, у којој више нико нема мира јер је под будним је надзором закрвављеног ока Великог брата, видимо да све иде у пакету, паралелно, и да ништа није случајно, да “неко одозго вуче конце” што каже Ђоле супер Балашевић “ Стеву Ченејца је убио гром, нежно ко руком…” И нас ,неко одозго, трује и убија “нежно ко руком”, неко ко вуче те невидљиве конце.
Уосталом не треба се много замарати и мозгати шта, зашто, ко, како – довољна је уметност: цртана, играна, виртуелна…
Ту је све записано, од пећина па до звезда.
