Na pragu sam onoga što JUČE KUĆA BEŠE.
NA PRAGU DVADESET PRVOGA VEKA.
Umesto laveža, graje i smeha – JEZA.
Jeza me dočeka.
Spržene trave prekrile glave krvlju okupanih,
a grabljivice čereče JEDINOG PETLA
i NEOGLAŠENU ZORU onih
koje ne služi ISTORIJSKO PAMĆENJE.
Sa drugoga plota spremna za NOVI LET
uspravi se BELA PTICA anđeoskog lika.
U kljunu joj MASLINOVA GRANČICA,
u očima DOVOLJNO SVETLA.
Dovoljno za VELIKI LET.
