Dodirom si mi
razneo prazninu
povukao onu tanananu nit
kojom pauk raspreda
zapetljanu snohvaticu,
probudio si usnule
leptire u meni
i nestao, tamo gde
nestaju verni.
Ostavio si mi traganje
i iluziju
da strepnja ne odustaje.
Dijana Uherek Stevanović: Traganje u iluziji
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Dijana Uherek Stevanović
U životu sam svašta pokušala da budem - čekajući da odrastem... Igrala sam se rečima, maljala uljem po platnu, svirala, zavijala, čuvala sreću drugih, gradila nadu sebi i učeći na greškama, konačno sam shvatila - da je život najveća umetnost kojom se čovečanstvo bavi, jer život mi je poklonjen, srce ogromno - ponekad nerazumno, stih i pokreti kistom su mi samouki, sve u meni je neobično, ali životim se, mada često ne znam - KO SAM...
