Gradski zavod za javno zdravlje Beograda je u objavi pred novu školsku godinu istakao da je preporučena težina torbe oko 10 odsto težine deteta, do najviše 15 odsto težine deteta.
Kako se navodi u tabeli, ako dete ima 20 kilograma, poželjna težina torbe je dva kilograma, a gornja granica tri. Ako dete ima 25 kilograma, poželjna težina torbe je 2,5 kilograma, a maksimalna 3,75 kilograma.
Navodi se i da ako se dete muči da podigne ranac, naginje napred dok hoda ili se brzo zamara, teret treba smanjiti bez obzira na izmereni procenat.
Ukazuje se i da ranac treba da odgovara visini i telesnoj građi deteta, da prazan ranac treba da bude što lakši, ali da zadrži oblik, da gornja ivica ne bude iznad ramena, a donja da bude u visini struka, kao i da ranac ne treba da bude širi od trupa deteta.
Kada je reč o torbama sa točkićima, Zavod navodi da mogu biti korisne da se smanji opterećenje leđa, ali da nisu uvek praktične, jer povlačenje samo jednom rukom može neravnomerno da optereti ramena i trup.
Zavod je naveo da teška školska torba nije dokazani neposredni uzrok skolioze ili drugih trajnih deformiteta kičme, ali prevelika težina i nepravilno nošenje ranca mogu izazvati bol, mišićni zamor, promene položaja i dodatne tegobe kod dece koja već imaju problem sa kičmom.
Na osnovu podataka iz školske 2023/2024. godine kod školaraca u Beogradu najčešća utvrđena stanja su deformiteti stopala, loše telesno držanje, deformiteti kičmenog stuba i deformiteti grudnog koša.
Deformitet stopala je utvrđen kod 22,4 odsto dece, loše držanje kod 10,3 odsto, pri čemu je izraženije kod srednjoškolaca, a od deformiteta kičme najčešća je kifoza (sedam odsto), skolioza (5,2 odsto), lordoza (0,4 odsto), a deformiteti grudnog koša prisutni su kod 1,8 odsto pregledane dece.
Izvor: nova.rs
