Mali broj knjiga priča ili romana se popne na pozorišnu scenu i nastavi svoj život pod reflektorima pozornice. Kredenac pun uzdaha je imao energiju da okupi tri dame i jednog dramaturga – zapravo režisera u pokušaju.
Desilo se ono što Koeljo opisuje u Alhemičaru – svemir se zarekao da nam ispuni zajedničku želju. Posle bavljenja književnošću druga ljubav Slađane Belko je pozorište. Žaklina Firanović Petrovski i Jadranka Bežanović Sovilj su priželjkivale negde u dnu srca da se popnu na te daske pune magije. Najzad, ja sam posle dvanaest emitovanih radio drama, nekoliko dramatizacija i desetak tekstova napisanih za pozorište, od kojih su se neki igrali, a neki se igraju i danas, poželeo da se oprobam u režiji.
Skoro pet meseci rada, od čitalačkih proba, pa do premijere, zahtevalo je veliku dozu truda, upornosti i marljivosti. Od prvih nesigurnih rečenica, scenskih pokreta punih treme, uz zajednički trud i ideje svih nas u ekipi, dovelo je do stvaranja jedne solidne kamerne duodrame. Drame iz života i o životu. Bez ulepšavanja, onako kakav život i jeste.
Posle premijere 11.07. ove godine u Ateljeu Ključ u Beogrdu, čija je vlasnica Ivana Đorđević blagonaklono i s ljubavlju ugostila našu predstavu Kredenac je imao i reprizu. Planirano je da se predstava igra jednom mesečno, a biće i gostovanja po Srbiji… Potpuno neformalno i van glavnih tokova pozorišta, predstave mogu da se rađaju i razvijaju poput mladih voćaka koje daju slatki plod umetnosti.
