Luku Gaću karakteriše vrlo specifičan izraz pisane forme. Maštovitost nije
konkurencija stvarnosti, ne preteruje, rečenice su precizne i jasno povezane. Priče
čine niz slika, a nekoliko priča može postati jedna celina.
Gaća podseća na jednog dečaka koji bi čarobnim štapićem promenio svet. Možda nije
dečak, ni čarobnjak, ali svojim kratkim pričama i dva romana iza sebe, „Razdaljinama“ i
„U senci kamena“ ima svetlu budućnost i veliku šansu da, ako ne osvesti trenutno stanje
pojedinaca, ali i kolektiva, može osvestiti buduće naraštaje. Samopoznaja kao i
samokritika njegove su vodilje u književnom stvaralaštvu. U njegovim delima se
prepliću snovi i java. Odbačeni likovi, marginalizovani od strane društva se susreću
sa alter egom u ovim kratkim pričama, ali i prethodna dva romana. Likovi u pričama
traže odgovor o svom vlastitom biću, ko smo mi, šta smo mi, pokušavaju da se oslobode
normi koje su nametnute. Žele da budu prihvaćeni u vremenu bez empatije i podrške.
Nažalost, bivaju odbačeni i tu se odaju porocima, alkoholu, narkoticima, stvaraju se
suicidne misli. Svedoci smo koliko je u poslednjih nekoliko godina izvršeno
samoubistava zbog alkoholizma, narkotika, odbacivanja. Gaća postavlja pitanje kako smo
dozvolili samouništenje, do kojih granica čovek kao malo biće može da ide da bi
ostvario svoje ambicije ili saterao drugu individu u ćošak? Ovom rečenicom je pisac
poslao jasnu poruku o čoveku:
„Sluga je ne samo zabluđujućim emocijama, već i samodestruktivnim tendencijama. Sve
što je ikada pokušao da učini kako bi se usrećio je bezuspešno. Sve što je ikada želeo
nije moglo da se ostvari. Svako koga je voleo ga je napustio. Bio je ono čega se najviše
plašio: sam, lišen sve sreće, optimizma i nade.. naizgled doveka“.
Priča počinje tako što mladić traži svoju ljubav, devojku Anu. Iako su emocije „umrle“
i u snovima, on ne odustaje od ideje da je njihova ljubav bila čisto savršenstvo,
idealizuje toksičan odnos. Čovek će učiniti sve da bude voljen, da voli, ali nikada neće
moći naučiti da samovrednuje i voli sebe kao jedinstveno biće koje ima važnu ulogu na
planeti.
Dobar primer težnje ka materijalnom jesu kule ili tornjevi koji su blizu vode, odnosno
okeana. Simboliku kule, zapravo Vavilonske kule možemo naći u Knjizi Postanja kada su
ljudi želeli da se izjednače sa Bogom i naprave kulu koja doseže do neba. Tad je Bog
srušio kulu i ljudi su od tada počeli da govore na različitim jezicima. U priči ovog
mladog pisca se na sličan način kule urušavaju kada se čovek približi svom cilju,
umesto spasenja dolazi samouništenje zbog pogrešnih težnji. Pisac nam poručuje da se
život ne može isplanirati i da moramo prihvatiti poraze, samo oni će nas ohrabriti za
koračanje svetlijim i dužim stazama. Ipak, kada pomislimo da je svemu u priči došao
kraj, ostavlja prostora da se oni koji čitaju upitaju da li je sve završeno? Možda je izlaz
negde „blizu nas“, a mi ga ne vidimo? Interesantno je da je vođen Frojdovom analizom
snova, latentnim sadržajem, osnovnim mislima iza sna. Ove priče su prepune simbolike.
Od ćelavog čoveka koji ima rupu u predelu međunožja i stomaka, koji je u ranama i
iznuren i do oca i sina koji razgovaraju na obali. Izmučenu figuru možemo posmatrati
kao alter ego, posledicu večite težnje ka materijalnom. Ta izmučenost je i posledica
emocionalnog stanja. Prikazao je povređenost muškosti, muških emocija posle raskida.
Muškarcima je oduvek bilo „zabranjeno“ da pokažu emociju javno, kako ne bi delovali
slabo. Naprotiv, to je sasvim degradirajuće što je nametnulo društvo. Otac je taj koji od
dečaka treba da stvori muškarca, o tome upravo Luka govori u priči sa dečakom i
njegovim ocem koji nije prisutan u njegovom životu. Porodični odnosi su zahladneli,
manjak komunikacije je doveo do psihički nestabilnih osoba. Dečak u Gaćinoj priči
želi da mu otac bude vodilja, i baš kada mu obećava da će biti tu on nestaje kao i zvezda
koju mu daruje, stavlja u dlan. Dečaka čeka ista sudbina kao i oca. Kako smo doveli sebe da
deca odrastaju u praznini, da nemaju detinjstvo? Dečak do samospoznaje mora doći
padanjem, tek tada će živeti baš kao i svi njegovi preci.
Voda, mirna i uzburkana, simboliše veliki deo našeg nesvesnog, nerešenih emocija,
konflikta sa nama samima. Sukob između emocija i realnih situacija. Interesantno je da
je Lukina radnja smeštena pored vode. Voda takođe pročišćava sve ono što je loše.
Književnik se služi simbolikom ostrva – mističnim mestom sukoba koje na prvo
tumačenje može delovati kao mesto spokoja, intimnosti i sreće, početka novog života.
Današnji čovek je u večnoj potrazi za oazom mira i boljim sutra. Sve liči na jedan
začarani krug ne(savršenstva), sve je po vlastitom izboru i potrebi.
Autor ovih kratkih priča navodi dva moguća razloga kako smo došli do disbalansa u
čovečnosti. Otišli smo u krajnost izbijanjem ratova. Tokom rasta civilizacija nastali
su ratovi, a tokom njih i razna vrsta oružja. Nastali su zbog oholosti i samoljublja,
posedovanja. Međutim, nakon sukoba i žrtava, stradanja, ostaje besmisao i pustoš. Tenk,
kao vid vojne odbrane, u Lukinoj priči i dalje besmisleno radi, čuje se zvuk motora, samo
nigde nema čoveka u prirodi. Drugi vid uništenja ljudskih odnosa je internet.
Virtuelni svet je postao „jedini pravi svet“ oko nas. Luka je to pokazao pričom o
laptopu. Sa druge strane ekrana, nalazi se šuma, bez jasne poruke. Naznačeno je da poruke
ne mogu da se šalju, slika je nejasna, a prijatelja na društvenoj mreži nema. Ova slika
snažno govori koliko nas društvene mreže degradiraju. Predstavljaju još jednu stavku
zbog koje smo zaustavili prirodan tok života. Priča dobija još jači efekat upravo zbog
šume, koja predstavlja mističnost, mračno, nesvesno nepoznato. Na početku Božanstvene
komedije italijanski pesnik Dante Aligijeri kaže: „Usred puta našeg života našao sam
se u mračnoj šumi gde se izgubio pravi put“.
Kraj ovih priča završava se pričom u Rusinskom domu u Novom Sadu. Momak za šankom je
u pripitom stanju i priviđa mu se drugi on, malo stariji i krupniji. Kada su se
poljubili, nestaje. Posle toga mladić oseća zadovoljstvo i shvata koliko voli sebe. U
jednom delu Luka poručuje:
„Jedino je moguće osloniti se na sopstveno razumevanje i interpretaciju sveta.“
