Gledam malu Unu
Ćerku mog brata
Još nije čula ni za jednog političara
Ne zanimaju je ni Ameri, ni Rusi
Ne štrajkuje, ne bojkotuje
Samo se smeška i zavodi sve oko sebe
Gleda svet svojim detinjim očima
I podseća me na prolećno sunce
Koje sve ozari kada se pojavi
Ona ima tri godine
A kao da ima tri veka
Neuhvatljiva, nedodirljiva, sva svoja
Sledi joj period socijalizacije
Učenja društvenih normi
Ovo smeš – ovo ne smeš
Ovo je lepo – ovo nije
Nešto se mislim –
Ma bolje mi od nje da učimo
Ona je srećna, mi nismo
Ona se smeje bez grča na usnama
Ona kada grli, grli zato što voli
A mi?
Srećna je jer ne zna šta je čeka
I ko je sve čeka
Kakvi sve ludaci na ulicama, radnim mestima, fakultetima
Ona vidi samo tatu i mamu
Ona vidi samo baku, deku, prijatelje
Njoj su svi prijatelji
I kuca, i maca, i sve što je okružuje
Ona vidi samo šarene, neodoljive boje detinjstva
I zato nemoj da rasteš mala
A ako već moraš
Shvatićeš šta si sve izgubila
Kada prvi put stvarno budeš razumela ovu pesmu
