Beograd – Danka Mijatović
Vidiš li putniče kuda koračaš?
Misliš grad, kao i svaki drugi.
Domovima, bulevarima dugim
sivilo, zagušene, svetiljke žute.
Iza svakog ugla pesme čuješ?
Na trgu svaka stvar je
obično svakodnevna.
Misliš nema čime da se diči?
Ulicom ovom vedrom,
koju sada gaziš stopom,
tu gde stojiš putniče
oko tebe veliki park,
lišća pregršti,
prekrilo predvečerje
Kalemegdanske tvrđave,
gde se deca sad igraju.
Tu možeš videti putniče,
to je ljubav,
što se retko sretne.
I tu Sava ljubi Dunava.
Čini ti se koračaš
ulicom običnog grada,
šetaju ljudi nasmejana lica,
svuda dece i vrabaca.
Ne stidi se istoriju ima.
Znaš li, gde si stigao putniče?
BEOGRAD TI JE RAŠIRIO KRILA.
