Drugari,
Da li grmi il` se zemlja trese,
il` se stenje valja niz kamenje,
il` soko klikće sa visina?
Niti grmi, nit` se zemlja trese,
nit` se stenje valja niz kamenje,
niti soko klikće sa visina
– to je Pera u koprive pao,
u koprive pao i riknuo: – Jao!
Dva metra sve od zemlje skače,
dva metra skače – tri kuće preskače!
Jao, kuku, lele, kuku, jao!
Gde baš ja sred kopriva pao?
Pa sad boli moja guza kleta,
baš bih vol`o ne imat` dupeta.
Jao, kuku, lele, kuku, jao!
Šta sam žaren sada dočekao?
Da mi Mira moje rane vida,
skroz u zemlju prop`o bih od stida.
Jao, kuku, lele, kuku, jao!
Mora da sam skroz prolupao
kad mi Mira, moja ljubav lepa
sad kremom moju guzu šljepa.
Jao, kuku, lele, kuku, jao!
Da l` sam, Miro, bez tebe ostao?
Ko će do te `mesto mene sesti,
ko će s tobom slasno užinu jesti?
Jao, kuku, lele, kuku, jao!
Da sam znao ne bih baš tu pao,
sred kopriva, sred moje muke,
tražeć` Miri najlepše jabuke.
Jao, kuku, lele, kuku, jao!
Sto kila ja sam joj nabrao.
Sad od njih blagi melem,
melem pravim – guzu da zabavim.
Jao, kuku, lele, kuku, jao!
Guzobol mi melem izbrisao,
al` ostala jabuka nijedna,
situacija poprilično bedna.
Jao, kuku, lele, kuku, jao!
Na pijacu ja sam zbrisao.
Jabukama skočila cena…
Miro moja, skupa si k`o žena!
sad kremom moju guzu šljepa.
Jao, kuku, lele, kuku, jao!
Sad bez škole ja sam ostao…
Guzobolan, a bez bolesti
– moja Miro, kako ću do tebe sesti?
