Milinko Mile Vasiljević, rođen 18. marta 1981. godine u Runjanima kod Loznice, više od dve decenije gradi svoj profesionalni put kroz novinarstvo, radio, televiziju, audio-produkciju i voice-over umetnost. Od prvih koraka pred mikrofonom do savremenih digitalnih platformi, njegov rad obuhvata radijski i televizijski program, edukativne sadržaje, interpretaciju poezije, humanitarne audio-projekte, digitalizaciju kulturne baštine i različite oblike multimedijalnog stvaralaštva.
Svoj medijski put započeo je 2001. godine na Radio Podrinju, a iskustvo je tokom narednih godina sticao na više radio-stanica, da bi ga proširio i na televizijsko novinarstvo, vođenje informativnog programa, rad sa decom i različite oblike audio-produkcije.
Odrastanje u Runjanima, u kraju povezanom sa kulturnom i jezičkom tradicijom Podrinja i blizinom Tršića, rodnog mesta Vuka Stefanovića Karadžića, predstavljalo je deo ambijenta u kojem su govor, jezik i pisana reč imali posebno mesto.
Danas se njegov rad vezuje za brend MileVoiceOver, interpretaciju književnih dela, digitalne audio-arhive, humanitarni projekat „Kad reči ožive“, brend „Miletov Zagrljaj“, kao i istraživački projekat „Zlatna hronologija koncerata“.
U velikom intervjuu za portal Pokazivač, Milinko Mile Vasiljević govori o svojim počecima, ljudima koji su oblikovali njegov odnos prema mikrofonu, televizijskom novinarstvu, radu sa decom, poeziji, audio-produkciji, digitalizaciji kulturne baštine, humanitarnim projektima i novim idejama koje razvija danas.
Pokazivač: Mile, pre svega, hvala ti što si odvojio vreme da sa našim čitaocima podeliš iskustva, uspomene i razmišljanja o svom profesionalnom i stvaralačkom putu. Tvoj rad pratimo godinama, od prvih radio-dana do današnjih projekata u oblasti audio-produkcije, voice-overa, poezije i digitalne kulture.
Za početak ovog razgovora, želimo da ti prepustimo reč. Šta za tebe znači ponovni razgovor sa Pokazivačem i koliko ti je važno da se danas, sa vremenske distance, osvrneš na put koji je počeo još početkom dvehiljaditih?
Milinko Mile Vasiljević: Pre svega, želim da se od srca zahvalim celoj redakciji portala Pokazivač, na čelu sa Zoranom Todorovićem, osnivačem „Pokazivača“ i tvorcem novakovanja.
Nemerljiv je doprinos kulturi koji ovaj portal pruža ne samo u Srbiji, već i u čitavom regionu i svetu, s obzirom na to da istrajno i dosledno promoviše samo prave i zdrave vrednosti.
Velika je čast ponovo se naći na stranicama medija koji toliko drži do suštine i kvaliteta. Posebno mi znači što se kroz ovaj razgovor otvara prostor da se, bez suvišnih hvalospeva i nepotrebnog ulepšavanja, osvrnemo na više od dve decenije mog rada – od prvih radio-emisija, preko televizije i novinarstva, do audio-produkcije, voice-overa, poezije, digitalnih arhiva i novih projekata.
Kada čovek pogleda unazad, shvati da se profesionalni put ne gradi preko noći. Tu su godine rada, ljudi od kojih ste učili, greške iz kojih ste izvlačili pouke, ali i projekti koji su vas usmeravali ka nečemu novom.
Zato mi je posebno drago što ovaj razgovor nije samo prilika da se nabroje poslovi i projekti, već da se govori o tome kako je sve to nastajalo, šta me je oblikovalo i zbog čega sam neke stvari radio i onda kada nisu donosile neposrednu korist ili popularnost.
Ako ovaj razgovor nekome približi značaj očuvanja jezika, književnosti, zvuka i kulturne baštine, onda će imati dodatni smisao.
Pokazivač: Kada danas pogledaš na više od dve decenije rada, šta vidiš kao osnovnu nit koja povezuje sve faze tvog stvaralačkog puta?
Milinko Mile Vasiljević: Kada pogledam sve te godine, čini mi se da je osnovna nit uvek bila – reč.
Menjali su se mediji, tehnologija, formati i načini komunikacije. Nekada je glas išao kroz radio-talase, zatim kroz televizijski ekran, a danas kroz internet, digitalne platforme i različite audio-formate. Međutim, suština je ostala ista: kako nešto što je napisano ili izgovoreno preneti drugom čoveku na pravi način.
Zato svoj put ne posmatram kao niz potpuno odvojenih poslova. Radio me je naučio disciplini i neposrednosti, televizija odgovornosti prema slici i informaciji, rad sa decom jednostavnosti i iskrenosti, a audio-produkcija i voice-over dodatnoj preciznosti u interpretaciji.
Sve se to vremenom spojilo u ono što danas radim.
Ne bih rekao da sam na početku imao neku veliku strategiju. Čovek tada uglavnom pokušava da nauči posao, da bude bolji nego juče i da prihvati prilike koje se pojave. Tek kasnije shvatite da su se različita iskustva zapravo nadovezivala jedno na drugo.
Pokazivač: Tvoj medijski put počeo je davne 2001. godine na Radio Podrinju, pod mentorstvom Ljiljane Tešmanović. Nakon odsluženja vojnog roka, iskustvo si nastavio da gradiš na radio-stanicama Ritam, Folk Herz, Om i Naj, sve do popularne emisije „Željoteka“ na Lotel radiju 2008. godine.
Kada danas pogledaš na taj period, šta je najviše oblikovalo tvoj glas i odnos prema mikrofonu?
Milinko Mile Vasiljević: To su bile godine u kojima se zanat pekao na teži, ali iskreniji način. Početak na „Radio Podrinju“, uz mentorstvo Ljiljane Tešmanović, bio mi je veoma važan jer sam upravo tada počeo da shvatam koliko su priprema, koncentracija, odgovornost i tehnička disciplina značajni za rad u programu.
I iskustvo iz vojne službe, odnosno disciplina koju sam tamo stekao, mnogo mi je značilo u organizaciji posla. Kada danas gledam unazad, vidim da su se ta iskustva prirodno nadovezivala jedno na drugo.
Radio je tada imao drugačiju težinu i intimnost sa slušaocem. Kada ste uživo pred mikrofonom, nema mnogo prostora za glumu. Slušalac veoma brzo prepozna da li govorite prirodno ili pokušavate da budete neko drugi.
„Željoteka“ je bila posebno iskustvo. Rad uživo vas nauči da reagujete brzo, ali i da slušate. Mikrofon ne trpi pretvaranje. Možete imati tehnički dobar glas, ali ako iza njega nema iskrenosti, pripreme i odnosa prema slušaocu, to se čuje.
Pokazivač: 2008. godine prelaskom na RTV Lotel ulaziš i u televizijske vode. Pored vođenja Dnevnika, bio si voditelj kviza „Pitalice za sveznalice“ iz 2014. godine koje je tada sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije kao i Grad Loznica, a čitavu deceniju vodio si i dečju emisiju „Mala Radionica“. Kako je izgledalo balansirati između ozbiljnog informativnog programa i rada sa najmlađima?
Milinko Mile Vasiljević: To su naizgled dva potpuno različita sveta, ali su me upravo zbog toga mnogo naučila.
Informativni program vas tera da budete odgovorni prema činjenicama. Kada vodite Dnevnik, svaka reč ima težinu. Morate da znate šta govorite, da razumete informaciju i da imate svest o tome da se obraćate ljudima koji vam veruju.
Sa druge strane, „Mala Radionica“ bila je moja svojevrsna škola neposrednosti. Deca su veoma iskreni i strogi posmatrači. Kod njih ne prolazi autoritet samo zato što ste voditelj ili novinar. Ako niste prirodni, oni to odmah prepoznaju.
Kviz „Pitalice za sveznalice“ spojio je zabavu i edukaciju. Mislim da upravo ta kombinacija – informativa, obrazovni program i rad sa decom – daje širinu čoveku koji se bavi govorom i medijima.
Danas mi to iskustvo mnogo znači u voice-over produkciji i radu pod brendom MileVoiceOver, jer dobar glas nije samo boja glasa. Važni su interpretacija, razumevanje teksta, ritam i sposobnost da se sadržaj prilagodi publici.
Pokazivač: Tvoj glas i način interpretacije karakterišu mirnoća, razgovetnost i izražajnost. Ko su bili ljudi čiji su rad, radio-izraz, gluma ili novinarstvo ostavili najdublji trag na tebe?
Milinko Mile Vasiljević: Veliki radio-spikeri i dramski umetnici stare jugoslovenske škole bili su moji primarni uzori. Ljudi poput Gorana Stojiča, Gorana Sultanovića, Žarka Obračevića i dr.
Od njih sam učio da mikrofon traži gospodsku meru, kulturu govora, pravilnu dikciju i nenametljivost. Spiker ne treba da bude u prvom planu, već tekst koji tumači i poruka koju prenosi.
Za mene je najvažnije da tekst ostane u prvom planu. Glas je alat. Ako slušalac posle interpretacije pamti samo glas, a ne poruku, onda možda nešto nije urađeno kako treba.
Pokazivač: Kroz album „Poezija Na Dar – Za Vas Govori Mile Vasiljević“ iz 2015. godine, kao i kasniju audio-arhivu ,,Poezija za sva vremena,, predatu Vikimediji, ovekovečio si stihove velikih autora. Koji su pesnici zauzeli posebno mesto u tom radu?
Milinko Mile Vasiljević: Trudio sam se da biram autore čija dela ne gube snagu bez obzira na vreme.
Među autorima koje sam interpretirao nalaze se Aleksa Šantić, Jovan Dučić, Milan Rakić, Desanka Maksimović i Vladislav Petković Dis, Jesenjin, Neruda i mnogi drugi. Pored njih, radio sam i tekstove savremenijih stvaralaca i saradnika, među kojima su Stefan Simić i Igor D. Marković.
Snimati njihove stihove značilo je ući u tuđu emociju i doneti je slušaocu bez patetike, onako kako ona prirodno diše.
Interpretirati poeziju znači ući u tuđu emociju, ali joj ne oduzeti prirodnost. Ne smete pesmu ugušiti sopstvenom interpretacijom. Poezija već ima svoju snagu. Glas treba da joj pomogne da dođe do slušaoca.
Pokazivač: Početkom prošle decenije širiš delovanje na internet, pokrećeš radio-emisiju „Zvučni Tornado“, a sa Dragicom Sević i YouTube kanal „Ostrog“, posvećen čitanju pravoslavnih molitvi. Sa Stefanom Simićem ostvario si saradnju o kojoj je Pokazivač pisao u tekstu „Zvučna biblioteka emocija“. Koliko je internet tada bio spreman za ovakvu vrstu umetničkog izraza?
Milinko Mile Vasiljević: Internet je tada počinjao da nudi prostor za autorske projekte koji nisu zavisili od klasičnih komercijalnih šema.
Odjednom ste mogli da napravite sopstveni projekat, pronađete publiku i sačuvate sadržaj u digitalnom obliku. To je posebno važno kada govorimo o književnosti, poeziji i zvučnim zapisima.
Projekti poput „Ostroga“ ili albuma sa 22 interpretacije nastali su iz unutrašnje potrebe da se sačuva pisana reč i da joj se kroz glas podari nova dimenzija.
Saradnja sa Stefanom Simićem, koju je Pokazivač svojevremeno opisao kao svojevrsnu „zvučnu biblioteku emocija“, otvorila mi je vrata jedne posebne, urbane poezije.
Tada smo shvatili da glas može biti most između pisca i čitaoca koji možda nema vremena da čita, ali ima potrebu da oseća.
Pokazivač: Od 2019. do 2023. godine u okviru Lotel Media Group, radio si na radijskim edukativnim i tematskim serijalima kao što su „Znanjem do zdravlja i uspeha“, „Mladost osvaja svet“ i „Pravila na umu, bezbednost na drumu“. Da li su ti formati bili pokušaj da se mediji vrate svojoj društveno odgovornoj ulozi?
Milinko Mile Vasiljević: Apsolutno. Mediji prečesto jure senzacionalizam, zaboravljajući da imaju i edukativnu misiju.
Ti serijali nisu bili revolucionarni u smislu modernih trendova, ali su bili potrebni kao korektiv društvu. Govoriti o zdravlju, mladima koji postižu uspehe i bezbednosti u saobraćaju jeste deo odgovornosti novinara koji živi u zajednici.
Ne morate uvek da napravite senzacionalan program da biste privukli pažnju. Nekada je dovoljno da sadržaj bude koristan, jasan i dobro pripremljen.
Pokazivač: Danas se mlade generacije sve više okreću brzoj, instant kulturi, digitalnim platformama i kratkoj formi. Šta savetuješ mladima koji žele da uđu u svet novinarstva, audio-produkcije ili umetničkog govora?
Milinko Mile Vasiljević: Najiskrenije im savetujem da ne preskaču korake i da ne jure instant popularnost.
Živimo u vremenu u kojem se često misli da je tehnologija dovoljna – da kupiš dobar mikrofon i da si automatski umetnik. Nije tako.
Zanat se peče kroz čitanje knjiga, rad na sopstvenoj dikciji, strpljenje i spremnost da slušate starije i iskusnije ljude koji imaju šta da vas nauče.
Čitajte. Slušajte dobre govornike. Radite na jeziku. Snimajte sebe i preslušavajte svoje greške. Prihvatite kritiku.
Budite svoji, ali poštujte jezik. Reč ima težinu, a mikrofon će uvek prepoznati da li iza glasa stoji načitan i pripremljen čovek ili samo prazna forma.
Instant popularnost može doći preko noći, ali profesionalni kredibilitet ne nastaje preko noći. On se gradi godinama.
Pokazivač: Period od 2024. do 2026. godine doneo je niz novih projekata. Među njima je humanitarni audio-projekat „Kad reči ožive“, koji realizuješ sa pesnikom Igorom D. Markovićem. Koliko ti je važna ideja da književni i audio-sadržaj bude dostupan slepim i slabovidim osobama?
Milinko Mile Vasiljević: Veoma mi je važna.
„Kad reči ožive“ nastao je iz jednostavne ideje – da književnost i poezija ne treba da budu privilegija onih koji mogu da ih čitaju na tradicionalan način.
Ako jedan stih, pesma ili književni tekst može kroz audio-format da dođe do slepe ili slabovide osobe, onda glas dobija dodatnu funkciju. On više nije samo umetničko sredstvo, već postaje način dostupnosti kulture.
Saradnja sa Igorom D. Markovićem upravo je u tome imala posebnu vrednost. Ideja nije bila samo snimiti poeziju, već učiniti je dostupnijom.
Tehnologija ima smisla kada ljudima otvara vrata, a ne kada ih dodatno razdvaja.
Pokazivač: Posebnu pažnju izazvala je predaja tvoje audio-arhive poezije pod nazivom ,,Poezija za sva vremena,, koja sadrži ukupno 13 pesama Vikimedijinoj riznici. Šta za tebe znači činjenica da se deo rada više ne nalazi samo u privatnoj arhivi, već postaje deo javno dostupnog digitalnog prostora?
Milinko Mile Vasiljević: To mi je jedna od najvažnijih stvari koje sam uradio u dosadašnjem radu.
Privatna arhiva može da bude dragocena autoru, ali javna arhiva dobija potpuno drugačiji smisao. Kada audio-zapise ustupite projektu koji ima širu kulturnu i obrazovnu funkciju, oni mogu da budu dostupni ljudima koje nikada nećete upoznati.
Zato mi je važna ideja da poezija pripada svima.
Ne gledam na te snimke samo kao na sopstveni rad. Oni su deo jednog vremena, književnosti, jezika i interpretatorske tradicije.
Ako budućim generacijama mogu da posluže kao izvor, dokument ili jednostavno kao način da čuju određene stihove, onda su dobili novu vrednost.
Digitalizacija omogućava da glas, koji je po prirodi prolazan, dobije mnogo duži život.
Pokazivač: Početkom 2026. godine pokrenuo si i brend „Miletov Zagrljaj“. Šta je ideja ovog projekta?
Milinko Mile Vasiljević: „Miletov Zagrljaj“ je prirodan nastavak mog interesovanja za glas, edukaciju, decu i sadržaj koji ima pozitivnu i korisnu namenu. U okviru Miletovog Zagrljaja brenda za animaciju koji deluje kao svojevrsni performans na prostoru Loznice i okruženja, prisutni su zabavni likovi , poput Deda Mraz Mileta i Šeika Abdulaha al Dubaija, kojima sam pored kostima pozajmio i svoj glas.
Još uvek istražujem sve mogućnosti projekta, ali mi je važno da ostane u skladu sa principom koji me prati kroz ceo rad – sadržaj mora da ima smisao.
Pokazivač: Pored audio-produkcije i digitalne umetnosti, radiš i na obimnom istraživanju „Zlatna hronologija koncerata“. Šta je cilj tog projekta?
Milinko Mile Vasiljević: Cilj je da se sistematičnim radom sačuvaju podaci o koncertima i muzičkim događajima koji čine deo kulturne i muzičke istorije u Loznici.
Takav posao možda nije atraktivan na prvi pogled. Zahteva mnogo proveravanja, poređenja podataka, pregledanja arhivske građe i strpljenja.
Ali upravo takvi projekti pokazuju koliko je važno da neko danas sačuva informacije koje bi sutra mogle biti teško dostupne.
Internet često stvara utisak da je sve zauvek sačuvano, ali to nije uvek tako. Linkovi nestaju, sajtovi se gase, sadržaj se briše, a podaci ostaju rasuti.
Zato je arhivski rad važan.
Pokazivač: Tvoj rad danas postoji na različitim platformama i u različitim digitalnim bazama – od Wikiquote-a, preko profesionalnih voice-over platformi, do audio-servisa i društvenih mreža. Šta je za tebe suština tog digitalnog traga?
Milinko Mile Vasiljević: Digitalni trag je koristan samo ako predstavlja stvarni rad.
Možete imati veliki broj profila, ali ako iza njih ne postoji sadržaj, oni nemaju posebnu vrednost. Zato mi je važnije da postoji arhiva onoga što sam radio – snimci, tekstovi, projekti i saradnje.
Platforme se menjaju. Danas je jedna popularna, sutra druga. Ono što ostaje jesu sadržaj i ljudi sa kojima ste radili.
Ako je neko kroz moj glas čuo pesmu koju ranije nije poznavao, ako je neko dobio koristan sadržaj, ako je slepa ili slabovida osoba mogla da doživi određeni književni tekst ili ako je neki mladi čovek dobio motivaciju da čita i uči – to je za mene važnije od same statistike.
Pokazivač: Iza kamera, mikrofona i digitalnih projekata postoji i jedan potpuno drugačiji deo tvog života. Slobodno vreme provodiš u rodnim Runjanima, gde se baviš hortikulturom i uređivanjem estetskog vrta. Koliko ti priroda pomaže da pronađeš ravnotežu?
Milinko Mile Vasiljević: Mnogo.
Mediji, audio-produkcija, telefoni, računari i stalna komunikacija mogu da budu veoma intenzivni. Posle svega toga čoveku je potreban prostor u kojem nema notifikacija i rokova.
Za mene je to vrt u Runjanima.
Hortikultura traži strpljenje. Biljku ne možete naterati da poraste brže zato što vi imate rok. Morate da je negujete, zalivate, pratite i čekate.
To me podseća i na sam rad u medijima. Rezultat kvalitetnog rada ne mora uvek da bude vidljiv odmah.
Rad u vrtu mi zato predstavlja neku vrstu ravnoteže. Posle vremena provedenog među biljkama vraćam se mikrofonu sa više mira i koncentracije.
Pokazivač: Kada danas pogledaš put od prvih radio-emisija 2001. godine do voice-over produkcije, televizije, poezije, edukativnih serijala, humanitarnih projekata, digitalnih arhiva i novih projekata u 2026. godini – šta vidiš kao najvažniji deo tog puta?
Milinko Mile Vasiljević: Vidim kontinuitet.
Naizgled su radio, televizija, voice-over, poezija, internet, arhivistika i edukativni sadržaj različite stvari. Međutim, kada ih posmatram iz ove perspektive, sve ih povezuje jedna stvar – reč.
Nekada je ta reč išla kroz radio-talase. Zatim kroz televizijski ekran. Danas putuje internetom i digitalnim platformama.
Tehnologija se promenila, ali potreba čoveka da čuje dobru priču, pesmu, informaciju ili nečiji glas nije nestala.
Zato ne razmišljam mnogo o tome koliko sam godina proveo pred mikrofonom. Više razmišljam o tome šta je iza mene ostalo.
Ako je ostao neki koristan snimak, sačuvana pesma, arhivski podatak, edukativni sadržaj ili trenutak u kojem je moj glas nekome nešto značio, onda je sav taj rad imao smisla.
Sve ostalo su formati. A formati se menjaju.
Od prvih radio-talasa do današnjeg digitalnog okruženja, profesionalni put Milinka Mileta Vasiljevića predstavlja više od dve decenije rada sa glasom, rečju i različitim oblicima medijskog stvaralaštva.
Radio, televizija, novinarstvo, poezija, voice-over, edukativni programi, humanitarni audio-projekti i digitalne arhive samo su različiti načini na koje glas može da pronađe put do publike.
U vremenu kratkih formi i brzog sadržaja, pitanje trajnosti postaje sve značajnije: šta ostaje kada se ugasi mikrofon, završi emisija i promeni platforma?
Za Milinka Mileta Vasiljevića odgovor je jednostavan – ostaje ono što je nekome bilo potrebno, što je sačuvano i što može da nastavi da živi i kada autora više nema pred mikrofonom.
Redakcija portala Pokazivač zahvaljuje Milinku Miletu Vasiljeviću na ovom razgovoru i podseća čitaoce da njegov rad, audio-interpretacije, digitalne arhive i aktuelne projekte mogu pratiti putem njegovih zvaničnih platformi i javno dostupnih digitalnih kanala.
Redakcija portala Pokazivač
