U uglu sobe,
nagomilane među
lopticama prašine,
stoje želje.
One su najstarije tu.
Petak je.
Petak ima svoju melodiju.
Zidovi nestaju.
Koristim usta, ruke, zube, nokte,
treptanje trepavica o tvoju kožu.
Dajem i uzimam.
Dozvolih ti
da budeš pronalazač
i probiješ puteve tamo,
gde ih ranije nije bilo.
Miris ljubavnog znoja.
U ušima,
damari udaraju.
Čujem tresak.
Možda se noć
baca na prozorsko staklo!?
Petak je prošao.
Palim bosiljak,
biljku poniznosti
i puštam zavist da oteče!
