fbpx

cirkusi i tako te stvari

ž. a. r. te godine sve je bilo kao da nije ni bilo. rasli smo na ulici, direktno iz prašine. neuništivi kao korov. slobodni kao ptice.

ž. a. r.
Kažu da je jedna majka ispustila dete u kavez sa nilskim konjem i ovaj ga je progutao. Dešava se.

 

Te godine proleće je stiglo iznenada, bez najave.

Hvatali smo leptire u kutije od šibica i posle plašili sa njima devojčice.

Na leto su me ošišali do glave. Bilo me je malo stid jer sam imao klempave uši. Pravio sam kape od novina i ličio na komšiju molera.

Čini mi se da te godine jesen nije ni dolazila.

Cirkusi su bili glavna fora. Bacali smo eksere, one male, sitne, bez kapica, u kaveze sa tigrovima i silne batine dobijali zbog toga.

Jesen nije dolazila, ko zna zbog čega. Zakasnila je ili tako nešto.

Svi su mi govorili da sam porastao a ja ništa nisam osećao samo mi se odelo smanjilo.

Onda su u modu ušle devojčice. Ljubili smo ih krišom, iznenada, kada smo igrali žmurke. Posle su nas one tužile kod roditelja pa je i zbog toga bilo batina ko kiše. Ali šta da se radi, tako je to valjda u ljubavi. Meni su od ljubavi samo uši porasle.

Poljubio sam jednu Inu a njen otac mi je rekao da će me udesiti za vrbicu. Nije mi bilo jasno kako će to da me udesi ali nisam smeo nikoga da pitam. Nikad se ne zna.

Vetar je bio topao i mirisao je na zemlju i travu.Tako je pisalo u čitankama.

Padale su crvene jabuke sa baba Kosinog prozora, kao da ih je neko namerno bacao. Baba Kosa je umrla tog leta iznenada, mada je bila držeća. Svi smo plakali, naročito mi deca jer nam je stalno davala kolače a i onako.

Jedne večeri odveli su me kasno u cirkus. Neki čovek je rekao: gledajte ljudi, gledajte, a onda je iznad naših glava poleteo i nestao visoko negde iznad grada. To nikad nije razjašnjeno.

Kažu da je jedna majka ispustila dete u kavez sa nilskim konjem i ovaj ga je progutao. Dešava se.

U školi su nam pred novu godinu dali da pišemo na temu: šta mi se lepo dogodilo u ovoj godini. Ja nisam znao šta da pišem jer sve što je bilo lepo događalo se drugima a nisam ni hteo, iz inata, jer su me tog leta ošišali do glave pa sam rešio da ovu godinu ne računam.
Napisao sam: bio jednom jedan Avram pa umro.

Dobio sam keca zbog gramatike a i batine zbog keca.Kažu da se od batina raste. Odlučio sam,opet iz inata, da prestanem da rastem.

Ali nije vredelo. Tako vam je to. Ne može se protiv nekih stvari pa bog.

Merio sam se na vrata od špajza i stavljao recku. Te godine sam porastao četiri, sastavljena, prsta. Ko zinat.

Vala ako je i od batina mnogo je.

Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.