Tu?
Odmah iza ćoška?
Na pragu daljine?
Tamo, gde moje srce ne vidi?
Mišljah tako nekada davno
dok si me posmatala sa ormara
svojim krupnim, dubokim očima.
Ronio sam u njih roneći suze,
tražeći i najmanji tračak svetlosti
od onolikih, neponovljivo velikih
sunčanih lopti
koje obitavahu u tvojim očima…
