Lako ti je reći laku noć,
a pritom ne znati da duša pati.
A šta ja da kažem?
Šta ja da slažem?
Da kažem…Laku noć?
Da kažem…Mirno spavaj?
Da kažem, a da lažem?
Ne, ne želim to!
Ne želim da se noćima nadaš,
ne želim da noćima padaš.
Da se hvataš kao davljenik za slamku
kao ja za jednu tvoju reč
tražeći u njoj smisao svoga postojanja,
svega onoga što sada jesam
i što ću biti pre nego što
dotaknem hladan jastuk.
A tako bih želeo spustiti svoj obraz tvome,
dodirnuti te svojim rumenilom,
pronaći tvoje pege
i osetiti ih na svojim jagodicama.
E, tada bi mi bila laka noć.
Tada bih spavao mirno.
S tobom, kraj tebe.
