Stade mozak u zao čas,
izdade me misli glas…
Od koga da tražim spas?
Gledam levo, gledam desno,
klupe prazne – a meni tesno!
Osećam se skoro besno.
E, moj đače grozni
što učiš u smiraj pozni
pogledaj u red vozni.
Pa ti pođi kući s mirom, nemoj sada suze liti.
Profesor je živ čovek,
on će tebi oprostiti.
Vrli profo, unapred hvala.
Bog ti zdravlja i sreće dao!
Budi srećan kao što i ja budem
jer si mi do neba pomogao.
