Sjajem njenog zamišljenog oka
sijalo je sunce iznad ove sene
i u sjaju tog diva visoka
shvatio sam da je ona deo mene.
Grejalo me kao ni jedno do sada,
obasjavalo čežnjom, strepnjom i sladom…
Iz mene, u meni, kucalo je tada
srce moje okruženo jadom.
Pojavila se nada kao što se rađa zora,
u svitanje, iz crnoga mraka.
Iznenada, kroz okna prozora
zaigra mi svetlošću želja svaka.
Zatreperi, zaleprša, u visinu se vinu…
Pomislih na njeno sve.
Osetih vrelu toplinu.
Trenutak bih deo nje.
