,,U svakoj tački gde se dodiruje večnost sa vremenom, nebo sa zemljom, svetlost se velika javlja“.
Sv. Vladika N. Velimirović
IZBOR IZ KNjIGE ,,PRECI, PROŠLA BUDUĆNOST, TREĆE NEBO
Na početku zanimljivog autobiografskog proznog dela knjige pod naslovom ,,Oni ne mogu u zaborav”, književnica Snežana Lekan objašnjava koliko joj nedostaju neki jako bitni ljudi iz njenog detinjstva i mladosti: ,,Njih želim da osvetlim. Ne zaslužuju da budu u senci, “ da bi potom dala i sažetu sliku sopstvene ličnosti jer, nasledila je krv predaka, dve energije koje su ,,stopljene i prepletene”:
,,To je moje nasleđe. Roditeljsko, pradedovsko. Dva izvora potpuno različita. Oba dragocena, neprocenjiva.
Onaj tihi, žubori u mojim venama i dominira. Onaj bučni, divlji, ponekad, poput bure, ili zemljotresa, protutnji kroz mene.”
Ovim osvrtom na njeno stvaralaštvo prikazan je samo deo njenog bića, deo koji je okrenut ka onom što je najsvetije u životu svakog od nas.
POVRATAK U SVETLOST
Pažljivi će čitalac čitajući ovaj deo knjige, više puta uočiti reč ,,svetlost”, ili njene sinonimne pojmove. Na mnogo načina je ona višeznačna i nosi u sebi, a i kroz stihove, posebne poruke o božanskom, o veri, o ljubavi. Još nešto je vrlo karakteristično za poeziju pesnikinje Snežane Lekan. To je vrlo mala zastupljenost standardnih stihova. Sasvim neočekivano – padaju reči, svaka posebno – odozgo naniže, kao iskrice svetle, liče na vilinski prah…ali ne s namerom da zaslepe, već naprotiv! Da nam ukažu i da nas podsete da je čovek božja tvorevina, satkan ne samo od zemne ploti, već i iz one duhovne sfere, oduhovljene duše u kojoj nema mesta zlu i mračnim nagonima. Jer, mi jesmo svetlost! Ne samo po rečima autorke, već i po mudrim rečima sv. Nikolaja Velimirovića:
,,I telesno biće naše izatkano je od svetlosti, a kamoli duševno. Čak i po fizičkom sastavu, mi smo deca svetlosti.” Svojim stihovima istu ideju zastupa i autorka, Snežana Lekan:
Čovek je susret
Zemlje i neba,
tela i duše…
Čovek je susret
sa samim sobom,
a kroz sebe,
susret sa Bogom…
Čovek je poniranje
u nepojamne dubine…
Tragač, istražitelj, pronalazač
svoje Božanske suštine…
A, iza toga,
suštini se vraća…
I više nikada
ne mora prelazeći
reku da plaća…
Tako će čamci
ostati pusti, a
čamdžije će gledati
kako se razilaze
oblaci gusti i
kako se rađa
novo sunce
u novi dan
svetlosnim dušama obasjan…
Poetska slika reke i čamdžija, koji će ,,prelaskom u novi dan” osvetljenim ,,novim suncem”, ostati bez posla, jasno asocira na prelazak čitavog čovečanstva na neki novi, astralni nivo, verovatno posle apokaliptične stvarnosti, ako je verovati ,,Otkrovenju” svetog Jovana Bogoslova. Metfore o razilaženju oblaka, novom suncu, novom danu i svetlosnim dušama jasno govore o pobedi Božje pravde, pobedi Dobra nad nečastivim i silama zla. Baš onako kako u sledećoj pesmi, poetesa naglašava, ali sada u formi molitve:
Gospode,
sve sile svetlosti
neka se udruže
protiv mraka!
Da ne bude,
nikada više neljudi,
nečoveštva i straha!
Da okajemo, očistimo
sve grehe svoje…
Da naučimo sve lekcije
Tvoje, Gospode…
Spasi, pomozi i oprosti!
Neka očovečimo se
u dobroti, ljubavi
i radosti, zauvek!
Darovi Gospodnji su, po autorki, ,, radost mira, svetlost i sloga”, sve ono što, Božjom milošću treba da se ,,zauvek rodi” u svačijem srcu. Antoan de Sent Egziperi je napisao čuvenu rečenicu u ,,Malom princu” o tome da ,,čovek samo srcem vidi,” i da je ,,suština očima nevidljiva”, Sličnu poruku pesnikinja takođe daruje svojim čitaocima u još jednoj od pesama:
Mislimo srcem,
a ne glavom
i bićemo
ovenčani slavom,
zauvek, po volji
našeg Tvorca…
Gledajmo srcem,
a ne okom
i divićemo
se pogledu
visokom do neba…
Inače, život naš se svakako uglavnom odvija po čuvenoj Njegoševoj mudrosti: ,,Čašu meda jošt niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči…” Snežana Lekan se igra takvim kontrastima da nam sugeriše upravo tu činjenicu, dodavši ipak da je život kratak ,,k’o treptaj”:
Život
k’o
treptaj
k’o
zvezda,
k’o
luč…
Čas
mleko
i
med,
čas
pelen
i
žuč…
Treba naglasiti da i pored ,,pelena i žuči”, poetesa voli život, jer ga u ovoj pesmi poredi sa svetlonosnim metaforama, zvezda i luč. Navedena pesma je iz dela knjige naslovljenog sa ,,Život k’o treptaj”, a ovde se nalazi kako bi slikovitije prikazali pesmu ,,Povratak u svetlost” i stavove pesnikinje o umetnosti i životu koji je zapravo ,,hodočašće” prema konačnom ,,Očinskom zagrljaju”!
Gde su moje muze sada?
Dok zemaljsko nama vlada,
a nebeskim sve se meri…
Sve smo bliže pravoj veri,
dok nabrekla zemlja čeka
da iznedri novog čoveka…
Muze, koje su zastupnice umetnosti, pesnikinji ,,svetlost nose”, prkose svemu ružnom u životu. U srcu su joj, jer one ,,tamo ljubav, svetlost traže.” Samo vera i poštovanje Božjih zakona može spasiti ljudski rod:
Zato, dragi ljudski rode,
kreni odmah do slobode,
do svetlosnog puta kući!
——————————
Drugog puta za nas nema…
I sve što je otud došlo,
Ponovo se na put sprema…
To je naše hodočašće, to
je svetlost sveg života…
Ljubav prema Bogu i svim božjim stvorenjima koja će živeti u našem srcu tada, učiniće da se naša duša uvek divi toj svetlosti kao odrazu Božanske suštine. Buduća pokolenja,
Svetlosti će da se divi
I tu svetlost nosi dalje
Kroz vekove, vaseljene…
Ostavljam za kraj prikaza divnu pesmu, bogatu emocijama ljubavi i poštovanja, u kojoj se Isus Hrist ne spominje direktno sve do pretposlednjeg stiha, pa i tada samo poznatom sintagmom ,,Božji sin”. Lepota pesme zaslužuje da se predstavi u celosti:
Nosiš Božansku svetlost
u srcu
i sunčani zrak
u oku…
Udišeš Božanski dah
i ponireš ga
u Božansko veče,
rasplinuto u tvojim grudima…
Daruješ ga
nesebično drugima…
I zato si
Božiji sin
Među ljudima.
Pesme koje su zastupljene u prikazu, a bogate su motivima svetlosti, najbolje je opet približiti svima pomoću mudrih izreka Svetog vladike Nikolaja, objavljenih u njegovom delu ,, O Bogu i o ljudima”:
,,A svetlost je samo u Bogu; svaka druga svetlost samo je odblesak Boga i njegove svetlosti”
,,Bog je ljubav što nebo spušta k zemlji i čovek je ljubav što zemlju diže k nebu.”
Književnica Snežana Lekan je svakako jedna od onih koja svojim delom uzdiže ,,zemaljsko carstvo” ka nebeskom – onom carstvu koje je već u nama. Samo treba da ga potražimo. Tu je – u našem srcu i duši, kao Dobrota, kao Ljubav i kao Svetlost!
