DECEMBARske ske pozorišne premijere i gostovanja u Beogradu

Režija: Kokan Mladenović
Igraju: Jelena Antonijević, Strahinja Bojović, Danica Grubački, Gordana Đurđević Dimić, Grigorije Jakišić, Dušan Jakišić, Milan Kovačević, Jugoslav Krajnov, Tijana Maksimović, Marija Medenica, Sanja Mikitišin, Višnja Obradović, Igor Pavlović, Aleksandra Pleskonjić, Nina Rukavina, Marko Savić, Olivera Stamenković, Miroslav Fabri, Milovan Filipović, Radoje Čupić, Mihajlo Bugarski, Nikola Velimirović i Sergej Stojanović

Režija: Aleksandar Nikolić;
Koreografija: Aleksandar Ilić (prvi deo), Ivana Hadžihasanović (drugi deo), muzička obrada StudioLana – Lana Toković (prvi deo), Studio Antika (drugi deo); kostim i scenografija: Melisa Musić i Neira Sinanbašić (prvi deo), Janja Stjepić i Zoran Lečić(drugi i treći deo)

U sva tri dela učestvuju isti igrači: Mojca Majcen(Slovenija), Ema Janković (Hrvatska), Zulejha Kečo, Branko Mitrović (Bosan i Hercegovina), Luka Živković i Jakša Filipovac (Srbija).

Prvi deo večeri pripada delu pod nazivom Sablazan u dolini Šentflorijanskoj, rađenom prema farsi slovenačkog pisca Ivana Cankara koji je uz pesnika France Prešerna ikona slovenačke ne samo književnosti. Po širini zapažanja, izražavnja, otkrivanja licemerja, gramzivosti pojedinaca tadašnjeg slovenačkog društva može stati rame uz rame uz srpskog komediografa Branislava Nušića. Šta se dešava kada u rajsku dolinu učmalu od samozadovoljstva, prekrivenom izmaglicom prašine, odvojenom paukovom mrežom od traganja za smislom života bane sablazan sva od sjajnih boja života, strasti, ljubavi, izazova… kao tektonska kataklizma izbacuje na površinu sve samoljublje, laž, dvojni moral, pohlepu tako brižljivo skrivene pod plaštom nedužnosti i poštenja. Ništa. Sablazan je kao uragan protutnjala preko doline za trenutak uzvitlavši prašinu lekcijom koja nije shvaćena. Nepogoda je prošla, hvala Bogu, sve će opet bizi po starom.
U drugom delu igrači će izvesti koreografiju Ivane Hadžihasanović (asistent koreografa Svea Thalia Ćatić) prema posthumno objavljenom delu našeg Nobelovca Ive Andrića Znakovi pored puta. To je plesno tumačenje univerzalne priče o ljudskoj sudbini i večitoj borbi čoveka sa samim sobom, i stalnoj tajnoj strepnji: ima li života posle. Priča o suštini ličnog malog kosmosa, koji čini porodica, tradicija, savremeno doba kome prete nerazumljive sile i žudnja za sopstvenim ispunjenim životom, ispričana je savremenim plesnim izrazom.
Treće delo je koreografija Igora Kirova koji je inspirisan lepotom tradicionalne muzike ispevao plesnu odu ljubavi, nostalgije, čežnje i dobrote… Muzička podloga ovog komada koji nosi naziv kultne pesme Što te nema odredila je setan pa ipak radostan karakter dela u kome sevdah bosansko-hercegovačke melodije smenjuje temperamenat i prigušena tuga romske romanse..

IZ ŽIVOTA INSEKATA, Beogradsko Dramsko Pozorište, scena Rade Marković

Režija: Ivan Vuković
Igraju: Miloš Đorđević, Lako Nikolić, Jovo Maksić, Milorad Damjanović, Vladan Milić, Milica Janevski, Aleksandra Anja Alač, Nemanja Oliverić, Katarina Marković

Dramaturg: Slobodan Obradović, scenograf: Vesna Popović, kostimograf: Ivana Mladenović, kompozitor: Irena Popović Dragović, scenski pokret: Marija Milenković.

Neposredno po završetku 1. Svetskog rata, znameniti češki pisac Karel Čapek predvideo je, kroz scensku alegoriju Iz života insekata, opasnosti koje militarizacija i uniformno mišljenje nose budućnosti civilizacije. Ljudske osobine pripisane su insektima, što je piscu dozvolilo da otvoreno kritikuje posleratni život u tadašnjoj Češkoj. Tokom kasnijih izvođenja, tridesetih godina prošlog veka, komad je povezivan sa nastankom nacizma i staljinističkom erom, odnosno jačanjem militantnih, opresivnih društveno-političkih sistema. Satira Iz života insekata objavljena je 1921, a praizvedba je bila godinu dana kasnije u Narodnom pozorištu u Brnu (Češka). Par meseci kasnije izvedena je u Sjedinjenim državama, a 1923. i u Velikoj Britaniji. Čapek je komad napisao u saradnji sa bratom Jozefom.

URNEBESNA TAMA, Atelje 212, scena Petar Kralj
Volfram Loc 

FLORENTINSKI ŠEŠIR, Pozorište Boško Buha
Ežen Labiš

Režija: Darijan Mihajlović
Igraju: Dejan Lutkić, Goran Jevtić, Zoran Cvijanović, Vladan Dujović, Dragoljub Denda, Uroš Jovčić, Aleksandar Radojičić, Nenad Nenadović, Miloš Vlalukin, Teodora Ristovski, Lena Bogdanović, Katarina Gojković, Jelena Trkulja, Ivana Lokner i Saša Niciforović

Kompozitor: Aleksandar Lokner, scenograf: Aljoša Spajić, kostimograf: Ivana Vasi

Na dan svog venčanja Fadinard mora u potragu za slamnatim šeširom kojega je njegov konj pojeo u šumi. Šešir je bio vlasništvo gospođe Anais Beauperthuis koja se tamo sastala sa svojim ljubavnikom. Za Fadinardom kreće tast zajedno sa celim svatovima. Kako bi izbegao sumnje nasilnog i ljubomornog Anaisinog supruga, Fadinard mora pronaći isti šešir. Potraga ga vodi do modiskinje – njegove bivše devojke, potom do baronice Champigni koja upravo taj dan ima operski soare, pa do supruga neverne Anais. Niz nesporazuma završava pred Fadinardovom kućom, odakle ih naposletku policija sve privodi u zatvor radi noćne galame i narušavanja reda i mira.
Eugene Martin Labiš rođen je u Parizu 5. maja 1815. u imućnoj građanskoj porodici, a Florentinski šešir je komad koji je stvorio Labiša. Od tog trenutka on je vodeći komediograf svoje generacije. Za mnoge je još i danas pre svega autor te urnesbesne farse sa pevanjem. Većina je kritičara, a svakako oni koji su mu bili savremenici, uglavnom isticala blistavo tehničko majstorstvo koje je izazivalo smeh za smehom u orkestraciji neverovatne brzine. Malobrojni su zapazili jednako toliko impresivne realistične elemente, koji najavljuju velike komedije karaktera i društvene komedije koje su usledile.

JAZAVAC PRED SUDOM, Beogradsko Dramsko Pozorište, Nova scena
Petar Kočić

EVGENIJE ONJEGIN (balet), Narodno pozorište, velika scena 

Više o gostujućim predstavama:

Milivoje Mlađenović

Premijera: 10. mart 2017.

Režija: Milan Nešković
Igraju: Saša Torlaković, Bogomir Đorđević, Ivana V. Jovanović, Marko Marković, Srđan Aleksić, Biljana Keskenović, Vanja Nenadić i Grigorija Jakšić

Predstava je posvećena jednom od najpoznatijih somborskih slikara Milanu Konjoviću.

Iako se ova predstava bavi likom i delom, lokalno ali i globalno značajnog, slikara Milana Konjovića, nastojao sam da ona bude tačnija i doslednija u emociji i umetničkom izrazu, nego da slepo prati faktografiju. Od pozorišne scene smo napravili prostor sećanja u kome se vreme i događaji sažimaju u niz snoviđenskih scena koje prate logiku unutrašnje borbe glavnog junaka. U njima se umetnik suočava sa sopstvenim egom, odlukama koje je doneo, i odnosom spram najbližih ljudi u svojoj okolini. Na taj način, ne pričamo samo priču o Milanu Konjoviću, već univerzalnu priču koja analizira odnos  umetnika i vremena u kome živi. Ipak, najvažnija i noseća tema ove predstave je odnos umetnika spram smrti. Da li je umetnost veća od života ili je život najneuhvatljivije i najznačajnije umetničko delo od svih? I ko ga na kraju potpisuje – smrt ili umetnik? Milan Nešković

STRAH I BEDA TREĆEG RAJHA, Narodno Pozorište, scena Raša Plaović (Gostovanje NP Priština)
Bertolt Breht

Premijera: 6. decembar 2017.

Režija: Slobodan Skerlić
Igraju: Igor Damnjanović, Ivana Kovačević, Bojan Stojčetović, Aleksandra Cucić, Milan Vasić, Tamara Tomanović, Nebojša Đorđević i Anika Grujić. 

Scenograf: Goran Stojčetović, kostimograf: Tatjana Radišić, muzika: Milivoje Petrović – Miško Plavi

Izjave svjedoka i novinski članci iz godine dolaska na vlast Adolfa Hitlera do aneksije Austrije 1938. poslužili su kao građa za dramski tekst Bertolta Brehta Strah i beda Trećeg rajha, koji zapravo govori o životu i stanju duha i svesti nemačkog naroda, o rastućem nacizmu, poniženju ljudskog bića i okolnostima koje do toga dovode. Situacija u Evropi, svetu i u regionu  počinje sve više nalikovati onoj iz 1933. godine, što Brehtovu priču o Trećem rajhu čini i danas aktuelnom i neophodnom za postavljanje i predstavljanje.
Koliko je nama poznato, komad je za potrebe ovog izvođenja u Narodnom pozorištu u Prištini prvi put na srpski integralno preveo Boško Milin, tako da predstavlja i srpsku praizvedbu ovog Brehtovog dela.

ZRENJANIN, Narodno Pozorište, velika scena (Gostovanje NP Toša Jovanović, Zrenjanin)

Igor Štiks

 
Premijera: 25. maj 2017.

Režija: Boris Liješević
Igraju: Dejan Karlečik, Milan Kolak, Jovan Torački, Edit Tot Miškeljin, Sanja Radišić, Stefan Juanin i Miljan Vuković

… Na inicijativu doskorašnje direktorke zrenjaninskog pozorišta Ivane Kukolj Solarov i umeničke savetnice Anđelke Nikolić koje su uspele da zainteresuju autore predstave za dramski potencijal borbe radnika „Jugoremedije“ i „Šinvoza“ za svoje fabrike, dobili smo ovaj scenski projekat koji je samo na nivou simbolike vezan za Zrenjanin, ali je zapravo tu reč o sublimaciji onog što danas nazivamo pljačkaškom privatizacijom u kojoj je uništena privreda u celom regionu, a radnici su i bukvalno bačeni na ulicu. Tekst Igora Štiksa se time bavi u prvoj tematskoj liniji, a dopunjuje je problemima transeksualnosti, uvezujući u jedno tragizam potpune marginalizacije radničke klase s jedne strane, i društvene homofobičnosti sa druge strane. Štiksova idejna pozicija je levičarska, a tekst je koncipiran plakatno, što je u skladu sa parolama („Fabrike radnicima“) koje pamtimo iz vremena socijalizma, dok emotivni naboji provaljuju u gledalište iz songova (tekstove songova takođe je napisao Igor Štiks) koje pevaju dramske junakinje, „grešnice“ – Eva iz perspektive „pogrešnog pola“, Mala iz perspektive seksualne eksploatacije. Rediteljski pristup Borisa Liješevića je brehtovski. u odličnom dramskom ritmu povezuje i kombinuje naturalistički glumački obrazac, frontalni govor sa otvorene scene, pevanje „uživo“, jaku simboličku efektuizaciju, govor parola, i u izuzetno dobrom radu sa glumcima zaokružuje celinu koja gledaoce dira i emotivno, a i na nivou ideja. Brehtovski teatar Borisa Liješevića odvija se na ogoljenoj sceni koju je scenograf Vladimir Savić opremio tek ponekim rekvizitom značajne simboličke vrednosti – šank, prazna burad, udobni kauč, automobil krntija iz socijalističkog vremena – likovnost tranzicione sirovosti, funkcionalno i efektno. Kostimografska rešenja Drine Krlić koriste se metaforičnim govorom: muški kostim je realističan, naglašeno upotpunjen naturalizmom golog tela, ženski je konstrukcija (kao što su i njihove društvene uloge nametnuti konstrukt), a upućujuća značenja čitamo u izboru detalja i boja. Liješevićevu postavki zaokružuje, i produbljuje, neobično upečatljiva muzika Jelene Popržan. Ona je u songove dodala i malo lokalne boje, puno osećanja, razgaljenosti, zanosa. Ljiljana Bailović, list Zrenjanin

LEPOTICA LINEJNA, Beogradsko Dramsko Pozorište, scena Rade Marković (Gostovanje Kruševačkog pozorišta u koprodumciji sa Art Trema Beograd)

Martin Mekdona

Premijera: 17. decembar 2013.

Režija: Miloš Jagodić

Igraju:  Ljiljana Stjepanović, Dejan Tončić, Nikola Rakić i Jelena Stajkovac

Ova čudna, crnohumorna, drama o odnosu majke i ćerke u irskoj zabiti, priča je o teškim ljudskim sudbinama. Ovo je pozorište, pa je naravno život kondenzovan, te je sve pojačano da bi bilo potcrtano. Siguran sam da svako od nas ima ovakvih situacija u životu i da će se mnogi prepoznati, kaže Miloš Jagodić, reditelj i autor adaptacije.

KROKODILI, Opera i teatar Madenianum, mala scena (Gostovanje HNK Vraždin, Hrvatska)

Vladimir Arsenijević

Premijera: 19. maj 2017.

Režija: Dražen Krešić

Igraju: Marinko Prga, Ljiljana Bogojević, Igor Skvarica i Katarina Arbanas

Zbog panka je krajem 80-ih prodao svog Telecastera, kupio avionsku kartu i došao u London, sa željom da tu započne samostalni život kao pisac. Sanjao je da će napisati veliki roman o životu u velikom gradu. Našao je skromni smeštaj, bedsit na drugom spratu kuće u starom londonskom naselju. Raspremio je svoje stvari, svoju Oliveti pisaću mašinu položio je na sto. Nije nameravao odmah početi s pisanjem. Prvo je trebalo istražiti i doživeti grad. Upravo tada, iz dnevne sobe u prizemlju, puzajući na sprat strmim stepeništem, cevima i kroz pukotine u podu, do njegovih ušiju dopro je nečiji zastrašujući smeh.

GALEB, Atelje 212, scena Petar Kralj (Gostovanje Akademija umetnosti Beograd)

Anton Pavlovič Čehov

Premijera: 26. jun 2017.

diplomska predstava studenata IV godine glume Akademije umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Andreja Šepetkovskog i prof. Milana Neškovića.

Igraju: Marija Babić, Boris Mitrović, Dimitrije Prodanović, Milena Božić, Gordana Đokić, Miloš Lazarov, Milan Krstić, Predrag Grujić, Vahid Džanković, Jovan Lojić
Uz Ujka Vanju, najpoznatije delo Antona Pavloviča Čehova, komedija Galeb, predstavljala je, u vreme kada se pojavila, prekretnicu u razvoju dramske književnosti i beg od tradicionalnih formi. Ova inspirativna, neverovatno duhovita, ali i potresna svevremena priča o neuzvraćenim ljubavima, promašenim životima, pozorištu, književnosti, neutoljivoj i pogubnoj gladi za slavom, lutanjima stvaralaca i nadama da će stvorenim delom ostaviti dragoceni, autentični  i večni pečat, po ugledu na Tvorca, ali bez uzdanja u Njega, obrađena je do sada na hiljade načina, na svim meridijanima.
Novo, invetivno tumačenje koje nude studenti četvrte godine glume Akademije umetnosti u Beogradu, natkrilio je Čehovljev duh koji ih je bodrio u traženju novih formi, ali ispunjenih, pre svega, dubokim sadržajem i smislom, te  istinitim proživljavanjem svakog trena iz života čuvenih likova…

SARA, Narodno pozorište, mala scena (Gostovanje Šabačko pozorište)

Džon Marel  

 
Premijera: 12. oktobar 2016.

Režija: Ferid Karajica 
Uloge: Dobrila Stojnić i Slobodan Beštić 

Koja su to pitanja koja čovek sebi postavlja sumirajući sopstveni život? Predstava SARA uzima Marelov tekst o ostareloj divi, koja uz pomoć svog sekretara piše memoare, samo, kao povod, da progovori o ljudskoj usamljenosti i zapitanosti nad sopstvenim životnim sumiranjima. U formi nežne, tople, duhovite priče predstava otvara filozofsku temu – zašto sam tu pod ovim suncem. Možemo li se projektovati u večnost ako ni samo sunce nije večno? Koliki je prtljag USPOMENA koji nosimo i svakodnevno ispunjavamo? Ovo su samo neka od pitanja koja sebi postavlja velika Sara Bernar, pišući memoare, uz pomoć svog prijatelja i sekretara Pitua.