Mnogi ljudi se pitaju da li je moguće ispraviti kičmu, posebno kada se suoče sa deformitetima poput skolioze. Pravovremeno prepoznavanje i adekvatno lečenje mogu značajno uticati na ishod i mogućnost ispravljanja kičme.
Kada je reč o granici do koje se kičma može ispraviti, postoji nekoliko faktora koje treba uzeti u obzir, a najvažniji među njima je starost pacijenta.
Značaj rasta kostiju za ispravljanje kičme
Kičma se sastoji od pršljenova koji se razvijaju i rastu tokom detinjstva i adolescencije. Koštana zrelost, odnosno prestanak rasta kostiju, predstavlja ključnu granicu za mogućnosti ispravljanja kičme. Kada kosti prestanu da rastu, mogućnosti za neinvazivno ispravljanje kičme se značajno smanjuju.
Kod devojčica, koštana zrelost se obično postiže oko dve godine nakon što dobiju prvu menstruaciju, što je najčešće između 14. i 16. godine. Kod dečaka, kosti prestaju da rastu nešto kasnije, obično između 16. i 18. godine života. Naravno, ovo su približne vrednosti i mogu varirati od osobe do osobe.
Ortopedi i fizijatri ističu da je period pre dostizanja koštane zrelosti ključan za uspešno lečenje deformiteta kičme. U tom periodu, kosti su još uvek podložne modifikacijama i moguće je uticati na njihov rast i razvoj kroz različite neinvazivne metode lečenja, kao što su fizikalna terapija, vežbe i upotreba ortoza.
Faktori koji utiču na mogućnost ispravljanja kičme
Osim starosti, postoji još nekoliko faktora koji utiču na mogućnost ispravljanja kičme. Prvi među njima je stepen deformiteta. Blaže krivine, do 20 stepeni po Cobbu, lakše se koriguju i imaju bolje prognoze. Deformiteti od 20 do 40 stepeni zahtevaju intenzivnije lečenje, dok oni preko 40 stepeni često zahtevaju hiruršku intervenciju.
Vrsta deformiteta takođe igra važnu ulogu. Različiti tipovi skolioze, kao što su idiopatska, kongenitalna ili neuromuskularna, imaju različite prognoze i zahtevaju različite pristupe lečenju. Idiopatska skolioza, koja je najčešća i čiji uzrok nije poznat, obično ima bolju prognozu od kongenitalne skolioze, koja je prisutna od rođenja zbog nepravilnog razvoja pršljenova.
Vreme otkrivanja deformiteta je takođe ključno. Što se ranije otkrije problem sa kičmom, veće su šanse za uspešno ispravljanje. Ovo je posebno važno kod dece koja su u periodu intenzivnog rasta, kada je kičma najpodložnija promenama, bilo pozitivnim ili negativnim.
Metode lečenja deformiteta kičme
Lečenje deformiteta kičme zavisi od više faktora, uključujući starost pacijenta, tip i stepen deformiteta. Kod dece i adolescenata, fokus je na metodama koje mogu uticati na rast kičme i sprečiti dalje pogoršanje deformiteta.
Fizikalna terapija i specifične vežbe za kičmu su osnova lečenja blažih deformiteta. Schroth metoda, razvijena u Nemačkoj, pokazala se posebno efikasnom u lečenju skolioze. Ova metoda podrazumeva specifične vežbe koje jačaju mišiće koji podržavaju kičmu i poboljšavaju držanje tela.
Ortoza ili steznik se koristi kod umerenih deformiteta, obično između 20 i 40 stepeni. Steznik ne može ispraviti već postojeću krivinu, ali može sprečiti dalje pogoršanje tokom perioda rasta. Efikasnost steznika zavisi od toga koliko se dugo nosi svakodnevno i koliko dosledno se koristi.
Za teže deformitete, preko 40 stepeni, ili za one koji napreduju uprkos konzervativnom lečenju, može biti neophodna hirurška intervencija. Operacija obično podrazumeva fuziju pršljenova i korišćenje metalnih implantata za ispravljanje kičme.
Ispravljanje kičme kod odraslih
Iako je idealno lečiti deformitete kičme tokom detinjstva i adolescencije, to ne znači da se ništa ne može učiniti nakon što kosti prestanu da rastu. Odrasli sa deformitetima kičme takođe mogu imati koristi od različitih terapijskih pristupa, iako su ciljevi lečenja nešto drugačiji.
Kod odraslih, fokus je više na smanjenju bola, poboljšanju funkcionalnosti i sprečavanju daljeg pogoršanja nego na ispravljanju same krivine. Fizikalna terapija, vežbe za jačanje mišića i poboljšanje držanja, kao i različite tehnike za kontrolu bola mogu značajno poboljšati kvalitet života.
U nekim slučajevima, hirurška intervencija može biti opcija i za odrasle, posebno ako je deformitet progresivan ili uzrokuje ozbiljne tegobe poput hroničnog bola, neuroloških problema ili poteškoća sa disanjem. Međutim, operacija kod odraslih je obično složenija i nosi veći rizik od komplikacija u poređenju sa operacijom kod adolescenata.
Savremeni pristupi i nove perspektive
Poslednjih godina, razvijene su nove tehnike i pristupi koji pružaju dodatne mogućnosti za lečenje deformiteta kičme. Minimalno invazivne hirurške tehnike, napredni implantati i bolje razumevanje biomehanike kičme doprineli su poboljšanju ishoda lečenja.
Pored toga, razvijaju se nove vrste ortoza koje su udobnije, manje vidljive i bolje prilagođene individualnim potrebama pacijenata. Ovo je posebno važno za adolescente, kod kojih je pridržavanje tretmana često problem zbog estetskih i socijalnih faktora.
Važnost pravilnog držanja i prevencije
Bez obzira na starost, pravilno držanje i preventivne mere igraju ključnu ulogu u zdravlju kičme. Ovo uključuje ergonomski nameštaj, pravilno sedenje i stajanje, redovnu fizičku aktivnost i održavanje zdrave telesne težine.
Posebno je važno edukovati decu o pravilnom držanju od najranijeg uzrasta. Teške školske torbe, dugotrajno sedenje u nepravilnom položaju i nedostatak fizičke aktivnosti mogu doprineti razvoju problema sa kičmom.
Redovni pregledi, posebno tokom perioda rasta, mogu pomoći u ranom otkrivanju problema sa kičmom i omogućiti pravovremeno lečenje. Roditelji bi trebalo da obrate pažnju na znakove asimetrije, kao što su nejednaka ramena, nejednak struk ili izbočena lopatica, i da se konsultuju sa lekarom ako primete bilo kakve abnormalnosti.
Odgovor na pitanje do koje godine se može ispraviti kičma nije jednostavan i zavisi od mnogo faktora. Generalno, najbolje šanse za ispravku deformiteta kičme su tokom perioda rasta, pre dostizanja koštane zrelosti. Međutim, i nakon tog perioda, postoje mogućnosti za poboljšanje stanja kičme i kvaliteta života.
Ključ uspešnog lečenja je rano otkrivanje problema, pravovremeno i adekvatno lečenje, te doslednost u sprovođenju preporučenih terapijskih mera. Napredak medicinske nauke i tehnologije kontinuirano proširuje mogućnosti lečenja deformiteta kičme, pružajući nove nade i perspektive.
U svakom slučaju, najvažnije je konsultovati se sa stručnjacima – ortopedima, fizijatrima i fizioterapeutima – koji mogu proceniti individualno stanje i preporučiti najadekvatniji pristup lečenju.
Izvor: n1info.rs
