fbpx
spot_img

Drobeno

JAJE NA OKO

ko je jutros pojeo sunce
i kome to sija iznutra?

doveo sam život do apsurda
i apsurd me doveo do života:
po izlasku iz farbare prošle nedelje
ušao sam mahinalno u tuđa kola
gledam, otvoren prozor,
na zadnjem sedištu dečja kolica,
ovo sigurno nisu moja
i pređem preko puta u svoja
i smejem, smejem hahah
ima li većeg apsurda
jebote, ljudi tako ulaze mahinalno
i na prepad u tuđe živote
i nikom ništa
ulaze i izlaze; kao u dvorište:
već mesecima patim
za starom zardjalom kapijom
koju smo zamenili novom, belom
jer kad god je dotaknem smatram se prevarantom,
jer smatram da moraš u dvorištu i sebi imati
nešto drevno, primitivno i staro kako bi mogao još uvek
ujutru kad ustaneš da se nazoveš čovekom,
sedneš, doručak
uz parče hleba, čašu jogurta i tri jaja na oko
pitaš:

ko je jutros pojeo sunce
i kome to sijam iznutra?

Prethodni tekstSrećko Aleksić: Bezimena pesma
Sledeći tekstMisao dana
Stefan Mitić
Stefan Mitić
Da li bi iz ovih prigradskih očiju što mirišu na ustajalu provinciju, sitne radosti, ajvar i kamenolom duše izrasle pesme ko pupoljci da sam rođen na Slaviji? Stefan Mitić (tićMi) nije rođen na Slaviji, već u Leskovcu, istog datuma kao i čuveni pisac Edgar Alan Po: 19.01.1992. godine. Za razliku od Edgarovog ramena na kome čuči gavran, na Stefanovom čuči perut.