SANTA LESKOVAC PAPRIKE LJUTE
Tad tvoja sisa preda me granu,
Po lepu gu ne videja vid,
Iz crnog mraka bradavka svanu,
Ko pesma slavuja u zorin svit.
S čašku rakiju ja zaleči ranu,
Al’ težoj rani nastade brid:
S lakat u Safir u rebra munu te,
Santa Leskovac paprike ljute.
Dođe mi u snu. Ne kad je zove
Silnih mi želja navreli roj,
Ona mi dođe kada njojzi gove,
Da vu pod sukno pravim strvolj.
I svi što rovev tada zaćute,
Santa Leskovac paprike ljute.
A kad mi dođe da prsne glava,
Iz krevet se bogme ne dizam,
Najlepši san mi postaće java,
Moj ropac njeno: „Eve me, stizam!“
O svetski slome, o strašni sude,
Santa Leskovac paprike ljute.
Dve se u meni pobiše sile,
Mozak i srce, pamet i slas’,
Dugo su bojak strahovit bile,
Kad sam uz kazan, topija mas’.
Pamet me stegnu, ja sisu stisnu,
Pa utekoh mudro od sreće, lud,
Utekoh od nje, a ona – svisnu:
Obesi se s konopče o prvi dud.
Zatoj se mudrački mozgovi mute,
Santa Leskovac paprike ljute.
Otoč pred zadrugu, zbunjen u glavi,
Spomen je njezin sveti mi hram,
Kad mi se ona odonud javi:
Za kvo me ne zoveš, što piješ sam?
U srcu slomljen, malo zbuni se:
Dal ona priča ili pevav vrapci,
S ladnu vodu odma umi se:
Ma ona je davno otegla papci.
Zovem popovi da me upute
Santa Leskovac papirke ljute.
Nemoj mnogo po fejs da strviš,
vikav popovi složno u glas,
Sad kad je nema sam će ga drviš
radi to krišom, ne vikaj nas.
Zar nije lepše nosit lepotu,
svodova njenih postati stub,
negol vršljat po internetu i
u treske napravit ceo porn hub;
tonut o brodu, trnut u plotu,
đavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat u te,
Santa Leskovac paprike ljute?
