Idi da spavaš, čovečji konju,
idi da spavaš dok je još vreme.
Idi da spavaš, ovnujska kožo,
magareća glavo, bez kose teme.
Idi da ideš u krevet pusti,
idi i pusti nek teku reke…
Ne možeš sve ispraviti Drine,
budnim okom daljine daleke.
Pusti neka oblaci plove,
zvezde sjaju, mesec se smeši…
Nek sija sunce jarko,
pa makar u sjaju i pogreši.
Smirajem neka leže,
osvitom neka se budi tvoja u snu poklekla glava.
Idi da spavaš, čoveče dragi,
od tebe se i meni spava!
