20. Januara 2020. | 18:11
Početna / Magazin / Jelena Dragičević Berat: BEG IZ STVARNE U VIRTUELNU REALNOST

Jelena Dragičević Berat: BEG IZ STVARNE U VIRTUELNU REALNOST

Društvene mreže, igrice, mnoštvo informacija koje su u svakodnevnoj ponudi na Internetu pored svih očiglednih pogodnosti koje nude, kriju i mnoštvo opasnosti koje nisu lako uočljive, posebno kada se radi o osobama mlađeg uzrasta.

Danas je virtuelna realnost sveprisutna i ona je obuzela kako osnovnoškolce, tako i  odrasle ljude. Nesumljivo je da ona nudi mnogobrojne prednosti, ali postoji i onaj njen deo koji u poslednje vreme sve češće ukazuje na ozbiljne posledice po pitanju kognitivnog, emocionalnog  i socijalnog  aspekta  života svakog čoveka.

 

Postavlja se pitanje koji je razlog preteranog korišćenja Interneta, budući da gotovo  sva sprovedena istraživanja širom sveta, pokazuju da je procenat ljudi koji se mogu kategorisati kao „Internet zavisnici“ sve veći iz godine u godinu.

Posledice ove zavisnosti nisu ništa manje od svih drugih   (npr. od alkohola, droga…)  i za rezultat mogu imati prvenstveno odvajanje od realnosti, a zatim i povlačenje, neprijatna emocionalna stanja, poremećaj međuljudskih odnosa ili zdravstvene probleme.

Mehanizam razvoja zavisnosti prvenstveno obuhvata dozu izazova, bekstva od realnosti i zadovoljstva. Osoba poseže za određenim aktivnostima na Internetu u želji da istraži nešto novo, takoreći eksperimentiše. Kada joj se ta aktivnost dopadne ona će imati izvestan osećaj zadovoljstva koji će se pojačavati sa većom izloženošću pomenutim sadražajima. Taj osećaj zadovoljstva predstavljaće izvesnu vrstu dobiti, tj nagrade koja doprinosi da se osoba bolje oseća u datom trenutku. Taj bolji osećaj je izvestan beg od realnog sveta kojiosoba može percipirati kao težak, nepodnošljiv i onaj iz koga je najbolje „pobeći“jer virtuelna realnost pruža osećaj sigurnosti i prihvaćenosti koje u realnom svetu osoba može  smatrati da nema. Ovaj momenat je klučan u razvoju zavisnosti od virtuelnog sveta, a rezultat mu je sve više vremena provedenog na Internetu, socijalna izolacija, zanemarivanje prijatelja, porodice i gubitak bliskosti sa osobama iz realnog sveta, iako zavisnik taj osećaj otuđenosti i izolacije prividno nadoknađuje virtuelnim prijateljstvima ili emotivnim vezama koje stiče putem Interneta.

Osobe sklonije ovoj vrsti zavisnosti su često introverti skloni maštanju i fantaziji, povlačenju u medjuljudskim odnosima, često bez podrške porodice, sa manjkom samopouzdanja i dozom socijalne anksioznosti. Internet upravo biraju kao način za ostvarenje svojih potreba, želja i htenja jer virtuelna realnost omogućava prezentovanje drugima „najbolje verzije sebe “ koja ne mora biti realna slika pojedinca. Taj momenat prividne „samoaktualizacije“ može kratkoročno  poboljšati  sliku o sebi i doneti „bolji osećaj u svojoj koži“, ali posmatrano na duže staze sigurno, između ostalog,  dovesti  i do ozbiljnih depresivnih stanja.

Kako bi se izbegla ili izlečila ovakva stanja važno je da osoba shvati i stekne uvid u to da je postala zavisnik, a zatim biti motivisana da postojeću situaciju promeni. Nadalje, u zamenu za pomenutu zavisnost osoba, uz pomoć psihoterapije i savetovanja,  mora pronaći aktivnost koja će pomenutu zavisnost zameniti i takođe doneti izvestan osećaj zadovoljstva (sport, rekreacija, hobi…). Budući da je u ovakvim slučajevima verovatno došlo i do poremećaja u drugim aspektima života, važno je i da osoba nauči nove obrasce ponašanja i ophođenja u medjuljudskim odnosima izvan  virtuelnog sveta i tako postane aktivna u realnosti u kojoj zaista egzistira.

 

 

 

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Jelena Dragičević Berat

Jelena Dragičević Berat
Živim u Rumi. Po obrazovanju sam master psiholog, TA psihoterapeut, školski psiholog i asertivni trener sa višegodišnjim iskustvom u savetovanju i psihoterapiji dece, adolescenata i odraslih osoba. Psihoterapiju radim i putem Skype-a. U svom radu koristim integrativni pristup u kome kombinujem metode iz različitih psihoterapijskih modaliteta. Smatram da podrška, negujući pristup i davanje dozvola tokom psihoterapijskog rada mogu podstaći razvoj odraslih potencijala svake osobe neophodnih za postizanje važnih životnih ciljeva.