“ Šta god da postane tvoje dete kad odraste,
ono je i dalje tvoje dete.
Jedna od najvažnijih stvari
koju detetu možeš da pružiš
je bezuslovna ljubav –
ljubav koja ne zavisi ni od čega drugog osim činjenice
da je ono tvoje dete „.
Rozalin Dikson
Naravno da svom detetu roditelj uvek želi sve najbolje-da bude zdravo, srećno, pametno, lepo, dobar đak…
Ali, stvarnost i očekivanja su drugačija. Šta uraditi kada Vaše dete naglo popusti u školi, izostaje sa nastave i postane nezainteresovano za svet oko sebe?
Nekada je dovoljno da budete strpljivi i da svom detetu pružite veliku podršku, puno ljubavi i topline. Verujte u uspeh svog deteta čak i kada ostali budu prestali da veruju.
Priča koja sledi je primer koliko roditeljska toplina, podrška i ljubav znači svakom detetu.
Miloš Marković je student II godine Pedagoškog fakulteta u Jagodini. Proglašen je za studenta generacije sa prosek 9,36. Par ispita je poništio zbog toga što nije bio zadovoljan dobijenom ocenom- devetkom.
Sve ovo ne bi bilo tako neubičajeno da naš sagovornik nije ovaj put prešao od trnja do zvezda.
U I godini srednje škole je bio odličan učenik, a zatim je počeo da izostaje sa nastave i da popušta u školi. Već u trećoj godini svog srednjoškolskog obrazovanja je polagao nekoliko razrednih ispita a u četvrtu godinu je, kako sam u šali voli da kaže, išao četiri puta( dva puta je ponavljao a zatim vanredno dve godine polagao ispite) .
Šta ga je nagnalo da se probudi i da preuzme svoj život u svoje ruke i zbog čega je svojim kontraverznim izgledom( minđuše, brojne tetovaže i neobična frizura) želeo da šokira svoju sredinu pročitajte u ovoj iskrenoj i emotivnoj priči ovog, sada uspešnog, mladog čoveka. Nadamo se da će dati nadu i volju mnogim mladim ljudima i njihovim roditeljima.
Kao dete bio sam:
Jako nestašan. Pentrao sam se golim rukama po drveću, senu, krovovima, frižiderima… i naravno roditeljima na glavu.
Uvek će mi ostati u sećanju…
Igra, detinjstvo, zavičaj, duga, mesec, zagor Gruže, porodica, moja tetka, prijatelji, divni trenuci provedeni sa pravim osobama, ali naravno i sve one ružne i loše stvari i osećaji, jer da njih nije bilo ne bih bio osoba kakva sam danas.
Šta te je navelo da se pokreneš i postaneš jedan od najboljih studenata na svom fakultetu s obzirom na probleme u tvom dosadašnjem školovanju?
Više ne znam, da li vođen vlastitim nezadovoljstvom ili trenutnim stanjem stvari, odlučio sam da ne stojim više po strani već da probam da promenim nešto, jer i dalje verujem u neke prave moralne vrednosti i u primarnost intelekta. Ostanem zgranut kada vidim šta se danas vrednuje, šta se narodu plasira i ko su idoli današnje omladine. To je nešto što se kosi sa zdravim razumom. Srećan sam kada nađem ljude, ne mogu da kažem koji su podjednako nesrećni kao ja već koji su nezadovoljni, svesni situacije u kojoj se nalazimo. Ne može doći do revolucije velikih razmera dok ne dođe do personalne revolucije na individualnom nivou, a to se najbolje postiže edukacijom, svestranošću i samoedukacijom.
Šta si želeo da postigneš svojim kontroverznim izgledom i ponašanjem?
Sada shvatam da sam na taj način želeo da se udaljim i na neki način odbranim od zlobnih i zlonamernih ljudi, njihovog nerazumevanja i pogrešnog gledanja na život. Želeo sam da izgledam upadljivo ali odbojno, da ti ljudi sa predrasudama odustanu od želje za bilo kakvom interakcijom a da se oni tolerantniji, razumniji i zreliji upuste u razgovor sa mnom i da prihvate moju različitost.
Svoje raspuste provodio sam:
Putujući. Kao mlađi adolescent po Srbiji, kasnije i van granica naše zemlje. Koristim svaku priliku da odem, bilo gde. Smatram da je to sjajna mogućnost da se čuje više, vidi više, oseti više i naravno doživi.
Koji je tvoj omiljeni sladoled?
Kapri.
Da možeš da biraš, koji lik iz crtanog filma bi bio?
Ako već mogu da biram onda Betmen, uvek izaberi Betmena :) Ili možda Garfild.
Šta želiš da budeš kada porasteš?
Dobio sam pismeni zadatak na tu temu. Napisao sam “ SREĆAN” . Kada je profesorka pregledala rad, dala mi je ocenu jedan i rekla kako nisam razumeo zadatak. Odgovorio sam joj da ona nije razumela život.
Najneobičniji poklon koji si dobio je:
Kao jako mali dobio sam od kume iz Kanade na poklon jedan od onih dečijih autimobila, što se voze po gradskim parkovima i trgovima koji je bio na baterije, ali baterije nisu bile u pakovanju. Roditelji su skupljali pare za baterije, i taman kada skupe dovoljno, inflacija ih pojede, cena skoči i oni nemaju dovoljno da bi ih kupili. Isto se dešavalo par puta, sve dok na kraju deca iz komšiluka nisu polupala i pokvarila auto, a da ja u njega nikada nisam ni seo. A ko zna kakav bih vozač danas bio :)
Jedna anegdota iz detinjstva koju ćeš pamtiti:
Bilo je to jedne godine za našu slavu, neobično toplo vreme za oktobar. Toliko toplo da su svi gosti sedeli ispred kuće, po dvorištu. Ja sam se igrao sa dva drugara iz Hrvatske koji su tada živeli kao raseljena lica u kući moje tetke. Najstariji nas je vozio u zidarskim kolicima po dvorištu što se nama jako dopadalo. Odlučili smo da malo promenimo rutu i da se vozimo pored štale. U to vreme smo gajili stoku i postojao je jedan odvodni kanal za fekalije. Kada smo pored njega prolazili, drugar je izgubio kontrolu nad kolicima, njegov brat je pao preko mene, a ja sam zaronio u kanal! Majka, kada me videla, samo što se nije šlogirala! A gosti popucali od smeha. Rekla mi je da se skinem go i sa daljine od nekih pet metara me je polivala vodom iz creva, pod mlazom i govorila da se dobro sapunjam, što su takođe svi gledali i bilo im je još smešnije. Ostatak dana sam proveo u sobi.
Nastavnik koji mi je ostao u sećanju:
Mnogo nastavnika mi je ostalo u lepom sećanju, ali izdvojiću jednog, koji je uvek verovao u mene i bio tu i kada sam bio najgori, a ne samo najbolji. To je moj domski vaspitac Dražen Pavić koji je velikom delom i uticao na mene da odlučim da se bavim baš ovom profesijom. Krivo mi je to što mislim da mu nisam dovoljno stavio do znanja koliko ga poštujem i uvažavam i koliko mi je značio u tom periodu. Verujem da će doći dan kada ću sve to moći da mu kažem u lice.
Osoba kojoj se divim:
Neka to budu idoli moje mladosti, pesnici univerzalnih rima- Džim Morison, Milan Mladenović, Ijan Kertis…Osobe neverovatne telesne i duhovne izuzetnosti, ali kao i kod svega izuzetnog i oko njih je postojala neka zla kob. Ko zna u kakve orgije bi se izrodile iz njihove reči, da su poživeli još koju godinu.
Moje prvo zaljubljivanje:
To je bilo još u obdaništu. Zvala se Mira. Jednom prilikom dok sam putovao sa majkom do Kraljeva, ona i njena mama su ušle na sledećoj stanici u autobus. Moja majka, znajući da mi se dopada, namesti da sedimo zajedno. Toliko sam se postideo, da nisam smeo da je pogledam sve do Kraljeva, a vrhunac svega toga je bilo to što je u jednom trenutku na radiju krenula neka pesma, sećam se samo dela “ Lepa Miro pitaj majku da idemo na igranku” , i ja sam mislio da je to pesma o njoj! Danima posle toga sam govorio o pesmi za Miru, i godinama sam se pitao kako je taj što je pevao znao da ja sedim sa Mirom u busu i da sam zaljubljen u nju. To mi nikako nije išlo u glavu.
Omiljeni film:
Jako teško pitanje, s’ obzirom da sam veliki ljubitelj kinematografije. Obožavam stare kultne filmove Žan-Luk Godara, Andreja Tarkovskog, Akira Kurosave, Ingmar Bergmana, Elia Kazana, Polanskog, Brajana De Palme, Hitckoka, Linca, Vudi Alena, Skortsezea, Kjubrika, Kopole, Tarantina, Milos Formana, Serdjo Leonea… i naravno kultne filmove Dušana Kovačevića.
Omiljena igra iz detinjstva:
Pošto sam odrastao u selu svaka igra van kuće je bila sjajna, ali najviše sam se igrao igračkama i to jako dugo, mislim čak i do nižih razreda osnovne škole. Omiljene su mi bile lego kocke i igračke iz kinder jaja. Inače, otac mi je veliki kolekcionar, mislim da ima oko 30 000 figurica iz kinder jaja, koje i dalje skuplja.
Stihovi koje rado pevušim:
Recimo: “ Remmember when you were young, you shone like the sun, Shine on you crazy diamond…” ili “ U svakom porazu ja sam video deo slobode i kad je gotovo za mene znaj tek tad je počelo” .
Upornošću sam pobedio sledece mane:
Prestao sam da gubim vreme na neke nebitne stvari, počeo sam da vodim dosta računa o svom životu, ishrani, zdravlju, prestao sam da pušim cigarete i drastično smanjio konzumaciju alkohola.
Šta je potrebno da bi bio uspešan u onome što voliš da radiš?
Da to što radiš ne gledaš kao na posao ili obavezu, već na nešto što te ispunjava i pokreće, da bi bio uspešan moraš da voliš ono čime se baviš. Profesija vaspitača nije posao, to je poziv. To je nešto sa čime se rađaš.
Kako sada reaguju na tvoj uspeh oni koji su te nekada osuđivali?
Od kako sam se ošišao i od kada su čuli za moj postignuti uspeh na fakultetu odjednom sam dobar, fin, lep, poslušan i zlatan dečko. Sada svima valjam i govore da su znali da neću ostati u selu da čuvam krave. Njihovo mišljenje meni nije važno. Važno mi je samo mišljenje onih ljudi koji su bili uz mene kada mi je bilo najteže.
Ko ti je najveća podrška u životu ?
To su moji roditelji koji su uvek bili uz mene, puni podrške i ljubavi, ma koliko god pogrešio ili stvari bile crne znam da su oni ti koji će mi uvek pomoći.
Kako provodiš svoje slobodno vreme ?
Svoje slobodno vreme provodim radeći ono što najviše volim i što me ispunjava-čitajuci knjige, stripove, gledajući filmove, slušajući muziku, družeći se, igrajući preferans i u teretani.
Za mene je ljubav…
Za mene ljubav predstavlja jedan kompromis, međusobno uvažavanje i razumevanje. Nema ljubavi u vezama gde je partner egocentricna osoba, rigidnih stavova. U ljubavi treba biti fleksibilan. Kada nekoga volite treba da brinete o njemu, da mu poklanjate pažnju, da budete u stanju da prepoznate kako se ta osoba zaista oseća. Kada nekoga volite poklanjate mu vreme, a kada nekome poklanjate vreme, vi mu poklanjate svoj život. Nikada ne treba žaliti za učinjenim stvarima, samo za izgubljenim vremenom sa pogrešnim osobama.
Za deset godina sebe vidim kao…
Doktora nauka.
Omiljeni pisci:
Selimović i Dostojevski.
Omiljeni strip junaci:
Omiljeni antiheroj svih vremena Luka Toreli “Torpedo”, Korto Malteze, Bluberi, Dzeremaja, Flas Gordon, Alan Ford, Princ Valijant, Hogar Strašni, Snupi, Talični Tom, Porodica Tarana, Tintin, Marvelovi superheroji i mnogi, mnogi drugi, manje ili više poznati.
Kako doživljavaš svoj uspeh ?
Svoj uspeh doživljavam kao neuspeh. Bilo je previše loših stvari u mom životu koje su me samo sputavale i vukle na dole. Srećom, sada su sve odstranjene.
Misliš li da si dosta toga propustio zato što nisi upisao fakultet sa svojom generacijom ?
Zapravo… ne baš. Mislim da sam za to vreme postao dosta iskusniji, mudriji, inteligentniji, zreliji… Upoznao sam sebe i to sam radio namerno. Zato studiranje sada shvatam jako ozbiljno.
Kakav si bio đak u srednjoj školi ?
Po dosciplini uvek primeran, a po uspehu kombinacija najboljeg i najgoreg, ali mnogo više najgori.
Koje je tvoje mišljenje o našem portalu ?
Sjajno! Dosta edukativnih, informativnih i korisno zanimljivih stvari se može naći na njemu, jako sam zadovoljan što pratite i intervijuišete neke prave ljude, mislim svi su pravi ljudi-valjda, a ne tamo neke Cece i Ace. A Vi ste, Bojana, jako pozitivna, harizmaticna i divna osoba i zadovoljstvo i čast mi je saradjivati sa vama.
