Viteže na konju vranom,
nek me tvoja snažna ruka,
kad kraj mene kasom prodješ,
nežno stegne oko struka.
Podigni me jednom rukom,
drugom čvsto uzde stegni,
udahni me, poljubi me,
ukradi me i pobegni!
Na proplanku ovom pustom,
niko neće videt’ kradju.
Kad zamakneš iza brda,
neće moći da me nadju.
Povedi me u planinu,
jahaćemo kao sene.
Zametnimo sve tragove,
nikad neće naći mene.
Svi tragači i svi lovci,
jednom će se umoriti.
Kad svi odu, kad sve prodje,
svoje ćemo gnezdo sviti.
