BELA GRIVA
Kada sam se vratio u četvrti razred osnovne škole u lektiri sam našao knjigu
Rene Gijoa: Bela griva. Kakvo zadovoljstvo, ali i ostala pomešana osećanja.
Radostan zbog mogućnosti šetanja kroz vreme i ponovnog doživljavanja
doživljenog, ali i tužan, što naknadnom pameću nisam u mogućnosti da nešto
promenim.
Bela griva je kobila koja je simbol opstanka, samostalnosti i samosvojnosti.
To je radila uz veliku podršku dečaka Folka, koji je uvek tu da pomogne u njenoj
borbi za slobodu i nesputanost. Dušmani, kao i uvek, su pokušavali suprotno.
Koliko prijateljstva i ljubavi između dečaka i Bele grive. I suza, kada je dečak
ispraća pogledom dok ona ulazi u okean, bežeći od dušmana i izabravši radije
smrt umesto pokoravanja. Ponos, hrabrost, snaga, ljubav i lepota protiv zla.
Simboli za sva vremena.
A kako to tek lepo izgledalo na filmu. Cela sala zamućenog pogleda i skrivajući
suze izlazi iz bioskopa, ponosna zbog njenog izbora i hrabrosti da se suoči sa
nestankom.
Đaci četvrtaci, nadam se, i danas imaju u obaveznoj lektiri knjigu Bela griva.
Apsolutno sa razlogom.
Konjotrk u vremenu Dušan Puača
