Priča uvelog lista
Ispod jednog drveta poleglo je uvelo lišće. Prišla sam i uzela jedan list koji je bio okrzan i smežuren, ali su se još uvek videle na njemu boje jeseni. Žuta, narandžasta i crvena krasile su njegovu starost. Iznemoglim glasom je progovorio.
Pričao je o svom rođenju, nežnoj rosi koja ga je umivala svakog jutra i Suncu koje ga milovalo preko dana. Žalio je za detinjstvom jer mu je tada bilo najlepše. Sećao se dana kada je bio jači i veći. Ponosio se svojom snagom i lepotom. Treperio je na vetru i pozdravljao oblake, kišu, ptice. Maštao je da zajedno sa pticama krene put juga. Nije želeo da gleda na svet koji se prostirao ispod njega.
Došli su dani kiša, hladnoće i jakih vetrova. Uzalud je mahao pticama koje su kretale na put da ga sačekaju. Prkosio je severcu koji je pokušavao da ga otkine sa grane. Severac je bio uporan, a list je polako gubio snagu. Pustio je granu a vetar ga poneo ka svetu koji se nalazio pod njim. Uz tup udarac dodirnuo je tlo. Preko njegovog tela gazili su teški koraci prolaznika.U žurbi nisu čuli jauk bola opalog lista.
Ostao je da leži gledajući u željeni svet koji se prostirao gore, visoko, prateći tužnim pogledom put ptica selica.
Treća nagrada 6. međunarodnog festivala poezije i kratke priče „STANISLAV PREPREK“, za kratke priče
