Krug
Zgusnuti huk obgrljuje ispružen otkucaj
u čijem kucanju odzvanja
samo glasan muk
A noć je hladna i nebo je jama;
Svetlećim kandžama unosi zanos
Da je tamo harfa i svira bez kraja
i razbija čoveka patos
A šta mi, beznađa sene
u dalekim zvezdama tražimo
Kad je zvezda samo odraz kamena, razorive stene
čije trošenje nazivamo život
I katkad omekša, kad poljube ga talasi
A noć je hladna i nebo je jama.
Tek poneki ton ukrasi krug
I kamen prhne, i zvezda se gasi
gaseći sa sobom još jedan sveta dug
