fbpx
spot_img

Lela Milosavljević: Nana

Vraćam se s posla, a lipe ćute. Zaokupljene borbom za život svakog svog lista kriju se od vetra. Od kad su ostale bez cveta ljudi ih skoro i ne vide. Varoš sad miriše na pečene paprike i slatko od šljiva.

Dođe mi da im kažem;

– Ne tugujte moje lipe, ko vas voli oseća vaš miris i kad prođe cvet.

Evo, meni i danas mirišu dunje sa naninog šifonjera. Onako, pomešano sa mirisom naftalina, zavučenog između ćilima i crvenih jorgana od brohata. A ona, opasala kecelju, povezala maramu i mesi onaj hleb sa zlatnom korom. Onaj što ćemo, čim bude pečen izlomiti rukama i tako vruć jesti, dok nam se u njemu topi kajmak i kaplje niz prste…

I džaba se kesten nudi, padajući na trotoar. Ljudi žure natovareni mislima. Deca u svojim torbama nose domaće zadatke.

A ja, u list od repušine  uvijam još jedan dan i pakujem ga u nanin šifonjer. Skroz ispod ćilima i crvenih jorgana od brohata. Samo ga tu mogu naći kad god se vratim…

Slika: Dragana Simić, kontakt e- mail: [email protected]
Prethodni tekstLorena Kujek – Zasvagda oteta
Sledeći tekstMisao dana
Lela Milosavljević
Iz Užica, ljubitelj umetnosti i kolekcionar uspomena. Piše satiru i lirsku prozu, autor knjiga "Tragovi bosih stopala" i "Ples među svicima", kao i tekstova objavljivanih u više elektronskih i štampanih časopisa za umetnost i kulturu, portalima i stranicama.