Mnogo je nešto zečeva u stripu u zadnjih 25 godina. Tu je Toni Zec Ane Petrović, „Zec“ Saše Jovanovića, zečevi u delima Darka Bogdanova, zec Danila Krlovića, plavi zec Marka Markovića… Nekako se često množe, kao…pa, kao zečevi, jelte. Samo iskaču. Opet, kao zečevi. A opet, kada pogledamo sredinu prve decenije novog milenijuma, nešto su se stidljivije pojavljivali, pretežno u delima Alekse Gajića, i uvek nekako bojažljivo bili sa strane. Opet – kao zečevi.
Jedan od njih, stidljivo ali opet u prvom planu, se našao na naslovnici dela „Kaleidoskop“ koje potpisuje umetnik i ilustrator Đorđe Milijanović. Rad deluje kao samizdat (ne navodi se izdavač; odnosno, pretpostavljam da je izdavač istog „Diapolis“, negdašnji studio za dizajn i specijalne efekte čiji je vlasnik upravo bio Milijanović – ovo pretpostavljam zato što doslovce stoji „Diapolis presents“ na prvoj slobodnoj stranici), a kad smo van zagrae, sem toga što se ne navodi izdavač, ne navodi se nigde ni ISBN, ni CIP, ni tiraž, ni godina izdanja, ništa. Enigmatična mala sveska. Srećom, informacije o ovom delu postoje u šturom obliku na portalu Strip Vesti. Ovde Milijanović lično navodi da je u pitanju, citiram, „…mini izdanje strip naracije, ilustracija i skica u solidnoj opremi na 100 strana A5 formata, koje bi trebalo da zainteresuje svakog tragaca novih crtanih misli otvorenog uma i jaceg stomaka.[sic]“.
Kako to izgleda u praksi? Pa, bezmalo osam (znaš na šta te nosam) tabli odlazi na strip kao takav. Taj strip prati izvesnog čovu koji se mota po drveću, gubi mozak (doslovce) i, koristeći kaleidoskop, baca pogled unutar sopstvene sive materije, samo da bi posle otišao nekud u nepovrat.
Sve ostale stranice odlaze na apsolutni sijaset grubih ilustracija u izvedbi Milijanovića. Međutim, nije nas slagao kad je rekao da je posredi delo strip naracije; naime, gotovo na svakoj drugoj, ako ne i svakoj, stranici imamo nekog lika koji govori putem strip balona. Pokatkad imamo i čitave dijaloge, pa i stranice koje nagoveštavaju radnju. Ovo je, samim tim, nešto najbliže stripu što je Milijanović izdao. Recimo da je direktno strip u doslovce 8% materijala, a da je indirektno strip u gotovo 90% materijala.
Elem, na naslovnici se nalazi jedan zec sa blentavim pogledom, i nije jedini. Štaviše, u ovom ili onom obliku duž „Kaleidoskopa“ se pojavljuje 27 – ne, nije me mrzelo da brojim! – zečeva, gde je najčešći upravo onaj sa naslovnice. Milijanović toliko voli zečeve da je i ikona njegovog zvaničnog sajta jedan beli zec na crnoj pozadini. Međutim, Milijanović dosta pokazuje i druge životinje, pogotovo ribe, insekte i sisare. Štaviše, celu jednu stranu je posvetio insektima.
Polni organi i seks uopšte, kao i elementi telesnog horora, se neretko viđaju u „Kaleidoskopu“. Primera radi, cela jedna strana je posvećena snošaju, dok je pak još jedna posvećena mutilaciji nekog sirotog stvorenja. Neretko su sve ilustracije sa polnim organima odrađene u humorističnom maniru, sa dosta igri reči. Jedan element koji donekle igra ulogu i u predstavi životinja i u predstavi snošaja jeste Miki Maus. U više navrata, kao i u više oblika, ovaj lik će se pojaviti na stranicama „Kaleidoskopa“ kao možda jedini prepoznatljivi lik već etablirane franšize.
Igre reči su forte Milijanovića, čak i ako se sam jezik uzme u obzir. Primera radi, listajući ga naleteo sam na rečenice ispisane na srpskom, engleskom, španskom, nemačkom, francuskom i par inih jezika. Poštapalice sa rečima su takođe česte, pogotovo u nizovima ilustracija koje deluju kao strip-kaiš u malom.
Najprominentniji element, pak, jesu različita čudovišta. Milijanović je tu negde sličan dvojici autora sa domaće scene, naime Bojanu Redžiću i Ivici Stevanoviću. Redži je sličan glede pomenutih životinja i scena lascivnosti. Ali što se čudovišta tiče, on i Stevanović su tu maltene kao braća koja se nikad nisu srela od rođenja. Milijanović dizajnira kreature sa takvom lakoćom da bi komotno mogao sam da animira kakvo fantasy delo za mali ekran. Ima tu i vizuelnih elemenata koji se ponavljaju, poput oštrih zuba, enormnih osmeha, pacovskih repova i kandži, te čudovišta deluju kao podvrste jedne masivne vrste. Ali ima i kreativnih izleta u nepoznato, gde će vas Milijanović iznenaditi svojim varijacijama.
„Kaleidoskop“ se nešto teže nalazi, a sam Milijanović je napustio strip. Ali nije isključeno da će se vratiti. Jer koliko god da najuriš zeca, on će se pojaviti uvek tamo gde je plodno tle za kakvu travku za jelo.
